Istočnik
Бр. 17.
ИСТОЧНИК
Стр. '267
ређено мјесто живљења град Вијена, у предјелу Дофине. Овдје он, мучен досадом, жалошћу и грижом савјести, сам себе лиши живота * * * Бијах млад и остарјех, и не, видјех ираведннка остављена, ни дјвце његове да просе хлеба. —• Видјех безбожника. који се рашириваше као гранашо дрво, и тгро/јох, а њега нема, шражих га и не нађе се мјесто његово. — Храни чистоту и пази иравфу, јер Ие у чов ска мирно осташи пптомсигво. А безаконика &е несшагии сасвим: потомство Не се безбожника затрти. Од Господа јс сиасење пра*едници на\ он је крје.поет њихова у невољи\ Господ %е им помо%и и изшвиЛе их; избавиИс их од бе/-<6ожнико и сауува%е их, јер се у њега уздају (Пс. 36; 26, 35—45).
Из црквеног правила — израдио: Јопак Дим. Јовановић. [Рељево.] (Наотавак.) Јутрење богослужење. У јутрење богослужење као што смо видјели снада полуноћница, јутрење и први час. Полуноћница. Полуноћница је црквена служба, која се не свршује само у поноћ него и у сваки час ноћи до јутра. Овако се свршавала у најстарије вријеме, а свршује се и данас. Сврглавајући полуноћницу ми подражавамо бдијењу анђела и њиховом безгласном хваљењу; ћутањем и тишином се спремамо зл прослављање Бога: сјећамо се васкрса Христова, јер је Христос устао из мртвих у јутру рапо; сјећамо се другога доласка Христова који ће бити изнепада као у сред дубоке ноћи, а који ми морамо очекивати, да нас Господ подигне од смрти као од сна. Зато и морамо увијек бити на оирезу. Да Бога треба и ноћу славити о томе имамо много доказа у св. Писму. Сам Господ И. Христос мзмде к-к гор^ нож.штша: и к*к жолитк^ Б ож1н (Лука V., 12). Послије тајпе вечере И. Христос и учепици копЉнк измдошд к'к гор^ 6л(онскУ(о (Мат. XXVI., 30). Апостол Павле и Сила. кад су били у тавници кт> пол В ноцји / иолацјка , поа ^-8 Б ог.1 (Дјела Ап. ХУГ, 25). То су вршили и први Хришћани (Г. Кор. XIV., 2К; Кол. ХП, 16). Лукијан вели, да Хришћани проводе сву .ноћ у пјесми За вријеме гогеења обичај се овај јако развио међу Хришћапима, јер је ноћно вријеме било пајзгодније за молитву због непријатељски расположепог свијета. Осим тога црква је увијек имала у виду, да је поћ због своје тишине најзгоднија за разговор с Богом и за размишљање о грнјеху и његовој поправци. Василије Велики у П. посланици Григорију Назијанзипу тумачећи установу ноноћпице вели: »Но што је за друге јутро, то је за оне који се вјежбају у благочашћу поноћ, — јер тада поћна тишина даје души особиту слободу, када нити очи виде нити уши чују увредљивих звукова и предмета, но само ум бесједи с Богом и сјећајући се својих гријехова и ријешивши се оставити зло, моли од Бога иомоћи, да изврши оно, што жели.« Полупоћнице има три и то: свакидашња, сцбоишч и недјељна Свакидашња и суботпа полуноћница састоје се из два дијела, а недјељпа се састоји из једпога дијела. Полуиоћпица се свршава сваки дан осим кад је бдеппје. Полупоћнмца се свршује шш у притвору или у храму.