Istočnik

Стр. 112

ИСТОЧПИК

је већ теже а често потребније; а највише себи равне, што је врло тешко и што можда најмање чинимо. Разлика је у покушавању да учинимо неком угодност и учинити угодност. Прибављајмо другима задовољство и не пропуштајмо никад прилику за то, јер је то непрестани и неисказани триумф душе, која истинито љуби. Само смо једном на овоме свијету. Сваку доброту, што је можемо указати човјеку, укажимо је одмах! Немојмо одлагати и занемаривати, јер нећемо вигае проћи овијем путем живота! Великодутност. Ма коједобро дјело човјек предузео да ради, наћи ће се људи, који то исто раде, и можда бољим успјехом. Не завиди им по том ! Завист је осјећај зле воље на оне, који су у истој линији с нама — дух лакомости, отимања. Како нас чак и хришћанско дјело мало заштићава од нехришћанских осјећаја! Тај нехригпћански осјећај — завист — који помрачује хришћанску душу, чека пас на прагу сваког чина, рада, ако нијесмо ограђени великодушности. А само је једно вриједно завидити: велика душа, која не завиди. Скромносш. Оиа треба да нам запечати уста, те да не спомнњемо добро, што смо неком учинили. Кад си из љ_убави учинио које лијепо дјело, повуци се у засјенак и не говори о томе! Љубав се крије и од саме себе. Она не тражи да себе задовољи — „Љубав се не велича, не надима се." Уљудност. Чудно изгледа да је и то саставни дио „аитшит ђоптп-а!" То је љубав у друштву, љубав у погледу етикеције. Љубав се не понаша како не треба. Дакле, учтивост је љубав у малом, а једигза тајна учтивости је љубав. Ако особа, која није нимало образована, доспије у најотменије друштво, неће се понашати како не треба, ако има мало љубави у срцу. Она једноставно то не може чинити! Кариајл вели за Роберта Бернса, да је „тај сеоски пјесник био најсавршенији „џентлмен" у Европи. У његову срцу је било љубави према свему, што је Бог створио. И с том простом легитимацијом имао је приступа у сва друштва, те је похађао дворове и палаче из своје сиромашне колибице на ријеци Ајеру. —- „Љубав не чини што не ваља." Несебичпосш. „Љубав не тражи своје." Не тражи ни оно, што је њезино! Лакше се одрећи свога права, пего самог себе. Кад нешто нађемо, купимо, добијемо, заслужимо, већ смо узели најбоље од тог и с мало муке моћи ћемо га се одрећи, Но не тражити ништа за себе, не водити рачуна о својим стварима, него само о стварима других 1(1 ориз ез^. „Тражиш ли велике ствари за се?, не тражи их!" Зашто? — Јер нема величипе у ствар/дма. Оне не могу бити велике. Једина је величина: несебична љубав! Чак ни самоодрицање, само по себи, није ништа. То је само заблуда. Једино који впшп циљ или силнија љу-