Istočnik

Стр. 102

ИСТОЧНИК

Бр. 4.

Глава ХШ. Родитељи и родбина Природни су твоји другови родитељи и рођаци, а тако исто и учитељи, који у високој мјери заслужују твоје пошговање; осим тога јасно је да ћеш ти оејећати друштвену тежњу и према људима, који су ти ближи по узрасту, а чије ти добре особине још познате нијесу. Кад ти треба за том тежњом шљедовати, а кад је угушивати ? Одговор је са свијем прост. Ми смо дужни према свијем људима лијепо се односити, али ту љупкост претварати у друговање можемо само са оним људима, које ми срдачно уважавамо. Друштво је братска веза а у свом вишем значењу, оно је виши идеал братства. Друштво је, потпуна сагласност двеју трију — ријетко многих душа, — које постану неопходне једна за другу, које су способне да разумију друг друга и да друг другу помажу. Друштво искључује могућност не само рђавих ријечи, него и рђавих мисли и због тога је свагда потребна великодушиа повјерљивост. Цицерон каже: „од свијех веза чвршће и благородније нема од оне кад су племенити људи са једнаким побудама везани и узајамном тежњом". Не омаловажавај свето значење дружбе с тијем, да својим другом назовеш првога, који те на твом човјечијем путу сретне. Немој никад називати онога другом, који вјеру багателише, који не чува своје човјечије достојанство, који за прву дужност не сматра љубити свом снагом душе своју отаџбину, који се као непоштен син и р^ав брат показује, па кад би својом љепотом, опхођењем и опширним знањем чак и са силном тежњом великим дјелима, достојан био људског дивљења. Избјегавај сваки додир с њиме, чак и онда, кад према теби најживљу склоност показује. Само прави племенити човјек има све потребите особине за друга, и док се не увјериш о његовим високим особинама, уздржавај се према њему у границама обичне учтивости. Срдачна оданост ствар је одвећ озбиљна и велика брзина у овоме недозвољена је и неопростива лакомисленост. Ко се са непоштеним човјеком дружи сам се поквари, или у крајњем случају, баца на себе (сумњиву) пјегу. Али, за то благо ономе који нађе правога друга! Остављена до тада врлина сопственој снази непримјетно је слабила, али се сад удв'?стручава, захваљујући примјеру и потпомагању друга. Не умијући оцијенити себе по вриједности, догађало се, да је он губио присебност