Istočnik

Стр. 152

ИСТОЧНИК

Бр. 5.

налности споменутих ријечи и без сумње да се одлучују на крајњи корак, кад притјечу к претпост авци, да је апостол то% обасу оставио празан просгор (уакииш) који су могли да попуне назнаком које било цркве: Тихик и читаоци посланице. То је сасвим фантастичка хипотеза, која јасно иоказује само то, да се без ријечи ' еу 'Есреаф не може да протумачи 1. 1 ст. Да споменута посланица није могла бити написана за Ефесце или за ефеску цркву, у потврду тога наводе и тако зване унутрашње разлоге, узете из саме посланице. Најприје указују за 1. 15, из кога се види, да аиостол још не познаје читалаца, него је само чуо од других о њиховој вјери и љубави, чега наравно да апостол о Ефесцима не би могао да напише. Осим тога у 3. 2, апостол само претпоставља, да су читаоци могли да чују о његовом великом позиву да буде благовјесник незнабошцима; а из 4. 21, види се да св. Павле не зна, јесу ли читаоци поучени у истинитој науци Христовој. Против тога да је посланица одређена за ефеску цркву, говори и то, што у њој нема ништа, што би указивало на ближи трајни одношај апостолов према тој цркви; ту нема никаква поздрава ни од самога Павла ни од његових сатрудника — Тимотеја и Аристарха, који су заједно с њим у Ефесу дјелали. Да богме да позивање на 1. 15. има мјеста, ако се узме у обзир оно што у посланици колошанској цркви, лично њему сигурно непознатој, апостол тако ИСТО каже: »мншлкг к^р8 глж! ш ХрТЈТ^ 1Љ-6 н /нококћ, 1нжг илмте ко кг ^ лп ^ јкатмлп *« (1. 4). Но с друге стране не треба испустити из вида, да у носланици Филимону! лицу добро му познатом, св. Павле иише: »мшшк-к дкжокт» ткога н к^р8, 1лж( ижлши ко ГошодК 1и(&6' и ко ксблп! гкатм/иђ (ст. 5). Дакле позивање на Ефесц. 1. .15, кад се сравни са наведеним мјестима, не рјешава у крајњем случају питања ни тамо ни амо; јер је тако апостол могао да пише и цркви непознатој му и цркви лично добро познатој му. Но са свим је вјероватно и контекстом говора нејискључује се, ако се у Ефесц. 1. 15. иод. »вјером« разумијева не вјера уопште тек што је од читалаца усвојена, о чему је апостол чуо од других т. ј. не првобитно вјеровање у Христа, него даље развијање, усавршавање, или успјех вјере; а тако и под «љубављу« треба да се схваћа усавршавање љубави, њезини нови плодови и изрази. Тако пише апостол и у посланици солунској цркви: » нжјштдннш полшндиш,! киш! д-6,10 и трУдг /шкк!« (1. Сол. 1. 3.). Сјеме апостолске проповиједи пало је на добру земљу, и дознавши у сужанству о новим доказима вјере код Ефесаца и дјелу њихове љубави, св. Павле непрестано се за њих моли и благодари Богу, молећи да потпуно достигну величину хришћанства, — висину хришћанскога надања. — У 3. 2, и 4. 21, упозорују на ријечи: »дцп о"уко (& уе) ммшштк; »дш,! о"уво (еч уе) ммишт! его н ш Њжђ (т . ј. Христу) нлКчштка «, — које бајаги показују да апостол пише непознатим му читаоцима. Но и ако се облик е: уе ие може да претвори у управно етшуе, ииак он неопходно не изражава сумње. Кад се ова мјеста сравне са другим мјестима посланица св. Павла, гђе је та иста форма употријебљена, показује се, да ео уе изражава услов, али услов који нагиње позитивном моменту, а не негативном. »Толнкд —■ пише апостол Галатима — погтрлдтт! т&н? Лш,! том1к) (е1 уе) и т8н!.« (3. 4) — претпоставља се боље стање читалаца, — да нијесу страдали за вјеру у залуд, — да они неће заборавити свога труда вјере и неће се повратити под упливом галатских агитатора к мртвом номизму и оставити духа благодати. »Лш,! то-шо и шк ^ кинга (е1уе ха! е^биаа^еуос), говори апостол у другој посланици Коринћанима, — н( нлзи шкрАИЈ,!ша« (5. 3) —