Istočnik

Стр. 154

ИСТОЧНИК

Бр. 5.

нога ЖИВОТа, гђе »едиит. Гошодћ, едннл к-брл, еднно КрШЈ,!!!!!, еднн-к ЕогЂ и От(Ц1» КсбЈСПћ « (4. б, 6); најтјешње сједињење Христа с црквом, као главе са својим тијелом (123; 4. 16; 5. 23; 24. 29—32); јединство јудејаца и незнабожаца у цркви Христовој (2, 14—22; 3. 1 и даље); јединство вјере и знања (4. 13), јединство у опгате свију знакова Хришћанскога живота (4. 3) — то све у главном раскрива апостол у посланици! — И то јединство, о коме он говори, није спољашње, присилно, механичко, него живо, слободно, органичко, јер му се основа љубав, која све веже, оживљава и преображава. (4. 2, 16). (Наставиће ее). Три аскетске поуке св. Василија Великог. — превео: М. ил. МладеновиЛ, свештеник у Суботишту. (Наставак). 0 одрицању свијета и о духовном савршенству. »ПрТиДИТЈ КО /ИН-к КСИ Тр&КДДШуИГА И ФЕј)!,ИН|!НН1И, И ДЗ^К оуиокок) КК1 (Мат. 11, 28,)«, говори ријеч Божја. Осим тога иозива нас, да одбацимо терет богатства, раздјеливши га међу потребне, и да отклонимо из истога пониклу множину гријехова добрим дјелима и нокајањем па да похитамо крстоносном монашком животу. А тко се одлучио, да Христа слуша, па хита мирном и сиромашном животу, тај је заиста срећан и достојан је, да му се дивимо. Но ја бих га посавјетовао, дн то не чини непромишљено и да себи не замишља живота без напора, нити спасења без борбе. На против он се у напред мора вјежбати и трудити у сношењу тјелесних и духовних тегоба, да не би запао у ненадану борбу и, не могући одбити искушења, која га снађу, не би опет тамо доспио, од куда је и дошао, да се не би повратио пређашњем животу, осрамоћен и исмијан а на штету своје душе. Нека добро пази, да не наљути многе и да пе да свима повода да мисле, да је пут Христу немогућан. Сви ви познајете опасност, који код читате јеванђеља, у којима ријеч Божја каже: »оуш егтк е /и8, д а шб^(нт!а лирнок-к ишлгкТн нн кмн его, и потон^т-к к-к п8чин-& лмрЈт^и (Мат. 18, 6.)«, него ли да саблазни једгтога од ових малих. Јер он ће бити одговоран суду не само као бјегунац него и због пропасти оних, које је он завео, и ако би хтио у својој лудој глави, да мисли, да може, ако у свијету живи. ублажити Божанство добрим дјелима. То не може. Јер кад није могао, да се одржи у борби са непријатељем у животу у коме ради духовне цјелине (скупа) не бјеше лак приступ гријеху, како ће тек моћи учинити шта кријепостно у животу, који је много изложеи гријеху и који он сам себи удешава? Допустимо, да и уреди себи живот добро, то га ипак неће мимоићи пребацивање, да је Христа оставио, као они у јеванђељу означени ученици, о којима божапствени јеванђелиста каже: »лшози оуко глмшдкш! ш оукннкт* егш р^шд, житоко егт*. моко !('!; и кто .иолит-н !гш пом&шти (Јов. 6, 60;)«. Преблаги Бог, који се брипе о нашем снасењу, раздијелио је људски живот на двоје: на брак и на дјевичанство, да би се онај, који не може да издржи борбу дјевичанства, везао (с благословом цркве) с којим женскињем, знајући добро, да ће морати давати рачуна о својој издржљивости и светости, као и о сличности са оним светима, који су у браку живјели и дјецу рађали. Такав бјеше у старом завјету Аврам, који је спреман био, да из страхопоштовања према Богу без икакве жалости свог јединца жртвује, радд чега је и слављен; који је отворио и врата свога шатора, да прими путнике и да их угости. Јер он није чуо: »про-