Istočnik

Бр. 5.

ИСТОЧНИК

Стр. 139

Највећа ствар на свијету. — Професор Непгу Вгиттопс1. — с енглеског М. М. (Сарајево.) (Свршетак). ДоброБуднош. Љубав се лако не срди. — Ми обично сматрамо злу ћуд као нешкодљиву слабост, обичан недостатак, ствар темперамента, а не ствар, која би се требала строго узимати у рачун при оцијењивању човјечијег карактера. Библија је осу^ује као један од најпокваренијех момената човјекове нарави. Зла ћуд је порок врлина и често је то једина мрља на иначе племенитом карактеру. Има људи и жена, који би били савршени да нијесу лако запаљивог напраситог темперамента. Кад се зла ћуд сједини са високо моралним карактером, онда је то најчуднији и најжалоснији проблем за етику. Све гријехе могли би подијелити на двије класе: тјелесне и духовне гријехе. Блудни син би могао послужити као тип за прве, а његов брат за друге. Друштво једногласно осуђује првог. Да ли има право? — Ми неможемо мјерити гријехе један другог, али свакако погрешке узвишенијех природа мање су опростиве него погрешке нижих и, у очима онога, који је љубав, гријех против љубави, сто пута је гори. Огорчење живота, прекидање заједница, уништење сродстава, разоравање домова, пошљедице су зле ћуди. Па шта је навукло онај облак на чело старијег сина? — Завист, љутина, поноситост, немилост, суровост — то су саставни дијелови, у разним пропорцијама, сваке зле ћуди. Просудите да ли таки гријеси нијесу гори, и по самог грјешника и по оне, који живе с њим, од гријеха тјелесних ! Није ли то и Христос потврдио ријечима: „Кажем вам прије ће царииици и грјешници ући у царство Божије, него ви". И заиста неима мјеста у царству небесном за оне, који су таке нарави. Савремена је истина — надам се да ме нећете криво разумјети — да човјек, који хоће да униђе у царство небесно, мора то царство собом донијети. Дакле, видите од какве је важности ћуд! Не стоји само до тога каква је она, него и у што се може развити. Ето, за то сам ја узео слободу да говорим о њој тако необично отворено. Ћуд је кушање љубави; симптом, откриће скроз нељубазне природе. — То је промјенљива грозница, која. је знак непромјенљиве болести унутра; случајни мјехур, који избија на површину, и издаје неку трулост унутра, примјер најскривенијих продуката душе — једном ријечи, бљесак од стотину гадних и нехришћанских гријехова. Недостатак стрпљења, доброте, великодушја, уљудности, несебичности означује се у том једном бљеску ћуди!