Istočnik

Бр. 6.

ИСТОЧНИК

Стр. 187

школу и полугимназију, па је по том прешао у богословију у Биограду, по свршетку које је отишао у Кијево, гдје је свршио духовну академнју. Октобра 1863. рукоположен је за свештеника и постављен је за суплента гимназије у Крагујевцу, а првога децембра 1864. поставл.ен је за професора исте гимназије и војног свештеника. 1. марта 1870. премјештен је у Биоград за професора богословије, а 1877. постављен је за ректора исте. Још исте године постављен је за иачелника министарства просвјете и црквених послова као протојереј. 1886. године вратио је се у Богословију и био је ректор исте све до 1893. године, када је стављен у пензију. Те исте године је остао удовац, па је у новембру мјесецу примио монашки чин и добио име Инокентије. 2. августа 1894. постављен је за епископа нишке епархије, на којој је био епископ све до 15. фебруара 1898. године, кадаје изабран за митрополита Србије. За вријеме свога службовања као начелник црквеног одјељења у министарству просвјете и црквених послова и као хонорарни професор Више Женске Школе, настојао је те се подигла црква св. Наталије, у којој је редовно служио све до 1885., када је у Новом Двору подигнута дворска капела, у којој је служио до 1. марта 1889. године Као професор приредио је школске уџбенике: догматично и* пастирско богословље. Одликовао се као један од наших најбољих најбољих црквених бесједника. Као митрополит извршио је измирење јерархије, која бијаше поцијепана на канонску и неканонску; вјенчао је краља Александра с краљицом Драгом, крунисао је и миропомазао Њ. В. краља Петра. Имао је ова одликовања: Орден Карађорђеве Звезде I. реда, Орден св. Саве I. реда, Орден Двоглавог Белог Орла П. реда, Орден Данилове Звезде I. реда. Од руског цара био је одликован напрсним масивним златним крстом с врло крупним рубинима. Високопреосвећени покојник је поодавна побољевао од неке болести у ушима, па је издржао н једну операцију ушне шкољке, која је срећно испала, али су, на жалост, послије тога наишле компликације са запаљењем мождане опне, којој је бољци најзад и подлегао. Одмах послије смрти, тијело покојниково пренето је у велику салу и положено на катафалк, гдје је шабачки епископ Димитрије учинио над њим помен. У 6 сати у вече пренесен је гхокојник у Саборну цркву, гдје је за тим свештенство отпочело читати јеванђеља. Тијело митроносног покојника опојано је и на најсвечанији начин сахрањено дана 21. маја послије подне у 3 сата у саборној цркви биоградској, у гробници у којој је и тијело блажене памети митрополита Михаила, На опијелу су чинодјејствовали епископи: ша-