Istočnik

Бр. 10-

ИСТОЧНИК

Стр. 315

III. На истоку стадоше на једном мјесту копати земљу да оснују манастир и нађоше у земљи двадесет тјелеса, црних као угљен, али ни мало дирнутих трулежи. Светитељи, иноци и народ, желећи сазнати, чија су то тјелеса, стадоше се у сузама молити Вогу, и, на њихову молитву, један од тих несретника устаде и рече, да је ту био некад манастир, да су оних његових деветнаест другова, не осврћући се на савјете и пријетње настојатељеве, живјели безбожно, и одмах их замоли, да двадесет инока обећају Богу, да ће за двадесет година, које су мртви провели у монаштву, молити се Богу за њих и приносити бескрвну жртву. А кад светитељ са иноцима изјави своје пристајање, мртви се осјени крсним знамењем и опет усну смртним сном, — и одмах се тијело његово и његових другова претворило у прах, тако да је светитељ заповједио да се њихове кости спреме у опћу гробницу. V. Св. Григорије Двојеслов приповједа, да су за живота св. Венедикта биле двије испоснице, које су имале зао обичај да осу^ују своје ближње. Св. старац савјетоваше им, да се окану свога злог обичаја и, најпослије, због непослушности њихове одлучи их од цркве. Оне се ипак не поправише те легоше и у гроб са својом покором ; због тога остаде одлучење на њима. Али за своје испосништво (и сигурно због посредништва својих сродника) бјеху оне сахрањене у цркви. Но у вријемв литургијв, кад је ђакон узглашакао: „Огиашеннш измднте!" многи су их хришћани видјели, гдје излазе из цркве. Дозна за то преподобни Венедикт, сажали се над несретницама и посла у ту цркву просфору, да се из ње извади частица за упокој душа њихових, а исто тако заповједи, да се спомињу код свршавања светих тајана. Послије тога није их више ни један хришћанин видио да излазе из цркве. По томе су сви разумјели, да су због заукопојних молитава св. цркве и жртвоприношења преминуле испоснице добиле од Бога опроштај. VI. Изнесимо овдје виђење једног побожног човјека, који се у вријеме светогорца Серафима подвизавао на Антону. Из тога виђења још ћемо се боље увјерити, како молитве цркве избављају душе грјешника од мучења. Побожни тај човјек, док је још био жив, једном страшно оболи и лежаше два мјесеца у постељи. Једнога дана, кад му се болест јако осилила, јави му се виђење: у^оше к њему два младића, узеше га за руке и рекоше: „Слиједи нас!" Болеснику се причини, као да без сваке болести устаде, баци око на своју постељу и видје, да му је тијело остало на њој. Сад је тек схватио, да је оставио земаљски живот и да се мора јавити у другом свијету. У младићима познаде он анђеле и у пратњи њиховој ишао је дуго по мрачним мјестима.