Istočnik

Стр. 324

ИСТОЧНИК

Бр. 10.

је у Биоград, те је ту слушао предаваља на Великој школи, на којој је свршио философски факултет. Био је неко вријеме професор на богословији, а год. 1884. посвећен је за пишког епископа. У том звању био је до 28. маја 1889. год када је јерархија блажене памети митрополита Теодосија Мраовића, сишла са управе црквене. Као умировљени епископ отишао је Димћтрије у Француску, гдје је у Монпер-у слушао 8 године књижевност и философију, а 2 године пољопривредну Академију. По смрти блажене памети митрополита Михаила постављен је био епископ Димитрије за државног савјетника, а потом год 1898. постављен за епископа шабачког. « Његово Високопреосвећенство госп. Митрополит Димитрије бавио се много књижевношћу, те је између осталога два велика рада његова издала о свом трошку Орпска краљ. Академија. Као епископ одлазио је у два маха по мисији у манастир Хиландар, те је том приликом преписао чувени »Типик« св. Саве, когаје издала о свом трошку Академија Наука. Још као свештеник одликовао се високонреосвећени госп Митрополит примјерним врлинама. Нови епископ шабачкн. Архијерејски Сабор краљевине Србије изабрао је прошлога мјесеца т. г. у свечаној сједници за шабачког епискона архимандрита Сергија Ћорђевића. старјешину српског подворја у Москви. Новоизабрани егшскоп рођен је у Биограду г. 1869. Науке је учио у Биограду и у Русији, гдје је свршио и петроградску духовну академију. По свршеним богословским наукама замонашио се у Русији, у Лаври Александра Невског, а затим је дошао у Србију, гдје је неколико година радио као наставник у старој богословији, а по укинућу ове у биоградским гимнасијама. Мјесеца августа о. г. произведен је за архимандрита и наименован за старјешину српског подворја у Москви. На ову дужност није још био ни отишао, када га је затекло ово ново високо одликовање —- избор за епископа шабачког. Новоизабраног еиископа хвале као вриједна, спремна и смирена служитеља олтара Божјег. У Старој Србији и Македонији. Двадесетпетогодигањица. Његово Високопреосвећенство призренски митрополит госп. НиДнфор прославио је 16. септ. т. г. двадесетпетгодишњицу своје свећеничке службе. Тога дана прије двадесег и пет година рукоположио га је у свећеничку службу у манастиру Враћевшници у Србији блажене памети митрополит Михаило. У Краљевини Грчкој. Стање цркве. У 1900 — 1901. години било је у краљевини Грчкој 32 епископске катедре, урачунавајући овдје и атинску митрополију. У данашње вријеме њој принадају и епархије Халкиде, Тиноса и Сири, Патров и четири друге епархије, које ће се у скоро попунити. До 1833. било је у Јелади 593 манастира и метоха, од кога је броја усљед краљевског указа од 22. септембра 1833. год. у идућој години било затворено 412, као унропашћених и запуштених, и који немају довољно броја монаха. Неки су обраћени у метохе, тако да је око 1847. год. било свега 151 манастир. Када су год. 1881, била припојена Грчкој јонска острва, број манастира нарастао је на 180, од којих је било 171 мушких и 9 женских. Цјелокупна вриједност и имовина свих манастира изнаша око 60 милиона драхма. Монаха је било свега 2000, а на сваки манастир долази просјечно по 10 монаха.