Istočnik
Стр. 14
источник
ском Управном и Просвјетном Савјету ва претходно испитивање, али ипак није јасно истакнуто, с којом се спремом може компетовати на упражњена мјеста За то тражимо, да сваки Цркв. Школски Одбор истакне у натјечају: да могу комттиовати само оспособлени учигиељи. Велики Управни и Просвјетни Савјет да усвоји једногласно ријешење прве српске учитељске скупгнтине, да сви формално неоспособљени учитељи српских школа, које је Уредба затекла у учитељској служби, остају такови и на даље са свима правима и дужностима оспособљених учитеља. XIV. Пошто су у овој школској години изабране двије учитељице са клостерском спремом, које нијесу васпитане у срп. заводу, то прва учитељска скупштина једнодушно тражи, да Велики Управни и Просвјетни Савјет изда упуство школ ским одборима, да се не би овакви случајеви у будуће поновили. Надаље су се показали примјери, да су поједини Цркв Школ. Одбори изабрали учитељице из Аустро-Угарске а запоставили домаће, које су се са штипендијом »Просвјетином« спремале за учитељска мјеста Тражимо да се у будуће овоме стане на пут и да се при једнакој или бољој квалификацији даде првенство домаћим кћерима. XV. У пракси и стечајевима ставља се у дужност учитељу срп. школе да иоји у цркви при сваком богослужењу као и да судјелује бесплатно на спроводима, водицама и другим обредима; а пошто је црквено појање напорна дужност за учитеља, нарочито у мјестима гдје је сам, то захтијевамо: да се под том дужногпћу разумијева бесплатно појање само у црквом установљене празнике и недјеље, а остала судјеловања при обредним богослужењима: нарочито спровод, парастос и литургију у обичне дане да се посебно награде. XVI. Једногласна је жеља сакупљеног срп. учитељства из Босне и Херцеговине да се оснује срп. учитељска школа, па зато енергично тражимо, да се та жеља радом мјеродавних фактора што прије оствари. Х\ Т П. Жалосна је истина, да у многим Цркв. Школ. Одборима има и такових одборника, који своју дјецу шаљу у комуналне гнколе, ма да у том мјесту постоји срп. школа. Овакови случајеви понижавају срп. школу и срп. учитеље, зато их енергично осуђујемо и захтијевамо да се томе стане на пут. Завршујући ове наше протесте и жеље изводимо ову: Резолуцију. Све напријед истакнуте тачке потекле су из чисте намјере, да се подигне углед српске школе и учитеља, који је понижен Уредбом и погрешним схваћањем одношаја Цркн. Школ. Одбора према учитељу и његовој индивидуалности. Захтијевајући да Велики Управни и Просвјетни Савјет сматра ове тачке као излив осјећаја свију српских учитеља у Босни и Херцеговини изјављујемо најсвечаније, да ћемо се свима силама трудитн да енергично отклонимо све оно,