Istočnik

Бр. 2.

ИСТОЧНИК

Стр. 43

3. Тако, чувајући добро расположење, ући ћете у храм Господњи. Стојећи овдје, осјећајте се, као да сте у сионској горници, међу апостолима, које је причестио сам Господ! Јер и овдје кдо и тамо, Он је који ради, Он — који дијели, и који се дијели, Он је оно, чим се имате иричестити; Он је, која причешћује. Онај, који свештенодјејствује само је орган Његов. Свештенодјејство је само постављање триезе, управ за вас. Постављено је пречисто тијело и пречиста крв Господња, а онај, који је поставио, јест сам Господ Пазите, и са страхом и побожногаћу приступајте. Пазите више него икада, на све, што се чита, и знајте, да то за вас спрема Господ спасоиосну вечеру; и загријгвајте одговарајуће томе осјећаје и расположења, приносећи их као жртву у срцу Господу, који све види. Загријавајте вјеру у стварно присуство у св. тајиама самога Господа и Спаситеља, који сједи на небу у слава с деоне стргне Бзга и Оца, а овдје невидљиво пребива, и пристаје тајно, да се под видом хљеба и вина даде вјернима ради приправе њихове за живот небески. Полазећи од таке вјере и гледајући у мислима Господа, који долази с неба да вас посјети, понизно реците, по примјеру праведне Јелисавете, коју посјети мати Господа: откуда нам то, да сам Господ хоће да дође к нама? Или ријечима пророка Давида: шго је човјек кад га посјетиш? Или капетана: нисмо достојни, да под кров наш уђеш! Од ионизности пријеђите по том на синовни страх, који не одбацује већ побожну трезноћу доноси и поставља дух наш у стање бесплотних, који у страху закривају лице своје, но који не бјеже од пријестола Божјег, већ велегласно вапију: Свет! Свет! Свет! Јер је заиста овдје Господ. И Господ ће ући у вас. Која душа не би била спремна, да са ап. Петром рекне: изиђи од мене, јер сам грјешан, — ако по заповиједи Господњој, сама ова грјешност не би обвезивала и искати и чекати ову посјету Господњу ? Баш овом вољом Господњом одушевљавајте се на смјерну жељу, жеђу Господа; и с неком тежњом, нестрпљивошћу и незадржаношћу настојте да Га примите, као што хитно бјежи јелен на изворе и потоке, сјећајући се премудрих ријечи, које гласе: ходите, кушајте хљеб, који вам приуготових, и пијте вино, које вам растворих, — и ријечи самога Господа, што зове: ко је жедан, нека до$е к мени и иије/ Жедан сам, Господе, — реците у срцу свом, — и иуни наде хитимо твојој доброти! Погледај на нас, Премилостиви, и дај душама нашим здравље, као ббнима; очишћење, као губавима; свјетлост, као помраченима; снагу, као раслабљенима; утјеху жалоснима, мир збуњенима! Чекамо, Господе, да ће нам све ово бити кад примимо Тебе, изворе свију блага! А од овог чекања, које не ће по-