Istočnik

Бр. 3.

ИСТОЧНИК

Стр 85

живе свагда им је најружннји крај на земљиној кугли; вријеме у ком живе свагда нм је најподлије; уредбе које оии нијесу извели, свагда су најжалоснпје. Ако чују да ко год говори о вјери и моралу, одмах га д|)же за лицемјера и притворнога; ако виде богаташа, да своје новце не расипа, неће се устезати да га тврдицом прозову; ако сиромашак страда и милостињу проси, он им је иасигурно просипач, а ако когод макар кад од њих добије доброчинсгво свггда га за незахвална сматрају. Једном ријечју, н.има је особпто задовољство р^аво се изражавати о свнма особама која другатво сачињавају, а ако кад за неке од својих другова учине изузетак, то је већ велика милост. Али што је најгоре, ови пакосни, и наперени против пријатеља и непријатеља, изрази, врло се као шго изгледа, допадају онпјема, којијех се не тичу. Сваки пакосни и склоњени да друге људе осуђује држи да би могао постати чувен и великодушан човјек и херој, кад би му допало да управља свијетом, пошто обично на скромног човјека гледају са увредљивим сажаљењем, као на глупака и слабчину. Врлине, као што су скромност и благост обично славе не пружају, али, мој пријатељу, покушај ипак да им шљедујеш. Обични изрази охолости и изливи гњева само служе као знаци потпуног недостатка великодушности и љубави, као и сталне тежње показати се бољим од другијех. Вуди скроман и благ, али у исто вријеме докажи својим поступцима да те особине не проистичу из малоумља и малодушиости. Него, како ће се то доказати? 3 >р тијем, што ћеш песницама напанути неки пут на човјека, који те је извео из стрпљења? Или тијем, да рђавом човјеку одмах одговориш на увреду? Не, презри одговарање на клевету, и изузевши особите случајеве, који се претходно не могу предвиђети, немој пред рђавим човјеком изгубити стрпл^ење, немој му пријетити и немој га ирезирати. Влагост има свагда пр&во на својој страии, ако она није неспоообна за енергично осјећање. Она јаче ублажава гордост другијех него најзапоснпјн говор из једа и ирезирања. Достојним понашањем према рђавим људима доказуј да твоја благост није глупост и страшљивост, никад ие одобравајући њихове ^еправичве поступке; никад не г 1ражи њиховог заступања, и из бојазни од њиховог оговарања, никад не вријеђај вјеру и твоју част. Помири се с мншљу да имаш непријатеља и не бој се од тога. Нема племенитих, праведних и мирољубивих људи, који не би имали непријатеља.