Istočnik

источник

Стр. 103

изгледала је несразмјерна свијету по снази. И зар није доиста лудост, да се јагње бори са вуком? Па ипак се свијет уздрхтао при појави апостола не могући се одупријети животној снази, која лежи у хри-" шћанству. Упоредимо ли стари вијек са хришћанством, видјећемо, како се разликују. Доказала се нигатавност незнабожачке религије. Свак је вјеровао, што је хтио. Истинитог увјерења није имао нико. А живот без увјерења и начела јесте лађч, без компаса, коју бацају вјетрови по вољи, куда хоће. А насупрот томе апостоли ступише на проповијед са позитивном вјером. Вјера је основ на1,е. Разумије се, да није могло бити наде у незнабожачком свијету, кад ни вјере није било. Крајња учмалост, очајна лијеност и мртав сан карактеристика је доба, у којем се појавио Хрисгос и његови апостоли. Нешто преживјело, увехло, овегатано стојмло је према бујном и животном хришћанству, које се храни надом васкресења. Додајмо уз то још и љубав хришћанску, која не зна границе, упоредите је са жалосним појмовима о том старога вијека, и видјећете, колика је разлика међу њима. Шта хоће ови ? питао се стари вијек слушајући апостолску проповијед и начела хришћачске љубави, једнакости, братствз, и слободе. И бадава се свом жестином дигао нротив хришћанства, љубав је ипак побиједила, јер је незнабожачки свијет посрамљен био хришћанством видјевши, да за уврједу његову слиједи опроштење, за клетву благослов, за прогонство трпљење, за хуљење молитва; познавши начела, која у неумитној строгости проводе истину Христову: да %е пошљедњи бити ирви и ирви тЈОшљедњи! * Пошљедњи биће први и први пошљедњи! Како на први мах изгледају ове ријечи без смисла, нелогичне. Какав је то несмисао, пита логика. Али што је лудо пред свијетом, пред Вогом је мудро. Ко ће разумјети тајне Божје?! А ево те тајне открили су већ давно толики вијекови људске повјеснице, па људи још не ће да их разумију. Обазремо ли се десно и лијево, не ће нам оку умаћи жалосно иозориште и поприште истих оних закренутих начела, истих оних погледа, каквих је био и стари вијек, који се онако жестоко борио против хришћанства. И ваља да је цркви Христовој одређено, да се увијек бори, никад да мирује. Није бадава Христос рекао: Не мислите, да сам ја дошао донијетаи мир на земљу; пијесам дошао донијети мир, него мач (Мат. 10, 34). Чудновато је на први ноглед, дл Јагње Божје, о чијем рођењу зачула се поздравна нјесма анђела: Слава Вогу на висинама, а међу људима мир и добра воља овако говори. Но је ли Божја воља била то? Или је свијет био крив томе? Гдје лежи кривица, да у свијету никако мира нема? Да ли у