Istočnik

Стр. 160

вон г б , на пол>е, ван, ^тт^лст^и > толстои, тако и приједлози кт* > ко, кт* > во. Узмимо сад стари облик ктуик добићемо, ако замијенимо 2 с 0 коик. Овако је о настало. — Када су кашње правопис поправлзали, почели су к дијелити од онк и стали су неки писати к-онк., а други додаше овом гласу још полувокал и тако је настало к^к оик(же). Како видимо, овдје је двострука вокализација ^ и о_ за првобитни полувокал т*.; зато или треба испустити ч> и писати сасгављено, или испустити о и писати или састављено или растављено. Облик дакле кт*. он к (же) пе ваља. Р. 8. При руци ми је одлично предавање из црквено-словенске граматике велеуч. г. унив. проф др. Козака. Код замјенице и(же) налазимо акузатив уз *и ( *к, и, его, нд и-к, (н)сго још и онк. Згодније би било, да је метнуто у напомену и да је споменуто, да облик онк и ако долази у црквено-словенским кљигама, није оправдан, као што то чини и при тумачењу текста. Још нешто! Са радошћу би сви поздравили, да нас велеучени г. професор што скорије обрадује штампаном својом граматиком. То би требало да учини у интересу како практичнога тако и знанственога изучавања црквенога језика, обрадивши уједно и како треба изговарати овај црквени текст. Овај чланчић радио сам по Миклошићу (Уег^1. Е\)гтеп1ећге Јег ?1ау. 8ргасћеп), по Шлајхеру (01е Еогтеп1ећге (1ег ксћ»1ау. 8ргасће), Лескину (НапсЊисћ с!ег а1(;ћи1§апзсћеп (аћк^гсћеп^аујвсћеп) 8ргасће), Вондраку (аик1гсћепв1а\п8сће Огатабк), Ст. Новаковићу (Примјери књижевности и језика старога и орпско-словенскога) и по предавањима г. проф. Козака*).

КњиЉевне оцјене и ирикази, Други мој одговор Вл. Боберићу. »Дакле да се разумијемо!« Није више у питаљу ствар о којој рече Боберић да жели »да се иојмови разбистре« и ради чега сам му ја одговорио; оп је скренуо сасвим са ствари Ево доказа а ево и одговора: На моју тврдљу, да се не може назвати шаблонским радом опај, који је створен по утврђеним већ правилима, за опу струку којој тај рад припада, Боберић избацује ову бомбу: »Жалостап би био онај пјесник, који би при састављању пјесама непрестано држао поетику пред собом и њезина правила«. И ја

др. В. Ћ. ЗрнпЛ.

*) Пошто нема штампарија на расположењу великога ујуса, то омо приморани да упо-

Пр. Ур.