Istočnik

источник

Стр 153

св. Христових тајана. Тако је то и с вама. То, што сте ви примили, јест тијело и крв Господња; а гдје је тијело и крв Господња, аамо је и ои сам. Ви сте на око примили хл>еб и вино, а у самој ствари то је тијело и крв Господња. Кад је Господ први пут причестио св. апостоле, тада је он исто тако дао њима хљеб и вино; али, дајући, за хљеб је казао: ово је тијело моје , а за вино: ово је крв моја. И јер је он Вог, то, — како је рекао, тако се и учинило: хљеб је постало тијелом, а вино крвљу; на око само показаху се хљебом и вином. Но Господ И. Христос, како је био онда, тако је и сад исти Господ. Као што је тада причестио св. апостоле, тако је затим причестио и причешћује све вјерне. Ето на литургији •— Он долази и свршује тајну: архијерејске су и свештеничке при том само руке и језик, а Извршитељ је сам Господ. Сам Он говори овдје хљебу, да буде тијело, и он постаје тијелом ; говори вину, да буде крв, и оно постаје крвљу. А по том оп сам и причешћује; свештенослужитељеве само руке и кашичица, а причешћује њоме сам Господ. И вас је сам он причестио истинским тијелом и истинском крвљу својом. И уједно се с тим еам и уселио у вас и остао у вама. Видите какова се велика милост Вожја јавља вама у св. причешћу. А о тој великој милости и размишљајте сад срцем пуним благодарности и поштовања. Можда ви страхујете и помислити, да је Госнод у вама, или ви оклијевате мислити, како је то Он у вама? Али тако је: јер је то сам он рекао, а нијесу људи измислили; због Чега се зове ова тајна чудом и пречудом. И није само то чудно, већ и ово: Господ је у сваком од вас не као какав дслић, већ цио, — али ипак тако, да, ма да је у сваком од вас, ипак се сам не дијели и не умножава, већ остаје цио и нераздијељен. Исто тако, као што ево ја говорим ма какву ријеч, сваки од вас чује ову ријеч и прима је цијелу. Ријеч је моја једна и једанпут је изговорим ; а она улази у свакога од вас и улази цијела, а не какав дио, већ цијела ријеч. И ма да стоји ту читава гомила народа, сви би чули и примили моју цијелу ријеч, а не само неки дио од ње, и ријеч се моја не би размножила нити би се раздијелила. Тако и у св причешћу: ма колико људи да се причешћује, сви се причешћују од једног тијела, и сви га имају цијела, а не неки дио. И господа имају они цијела у себи, а не само дио неки. А сам Господ не дијели се кроз то, већ остаје цио и нераздијељен. Навешћу још и други примјер: у змите неколико огледала и поставите их према сунцу. У сваком огледалу видиће се сво сунце, а не дио његов; и ма колико поставили огледала, ма и безброј, у сваком ће бити цијело сунце. Сунце само неће се тијем уништити, неће се раздробити, већ