Istočnik, May 31, 1906, page 15

источник

Стр. 183

чудно звучи, вјечна је". Да, за вријеме мршаве напамет научене проповиједи бива ова празнина заиста вјечна! Пастир тумара скојим ријечима по празним кутовима храма; народ је ту, али њега у то вријеме и нема; он стоји и као да слуша, но у истину је мислима на другом мјесу, и ријеч проповједникова бије се по празном простору. Проповједник је дужан ст; пати на катедру побуђен и загријан светињом онога о чему ће говорити, његова ријеч има тећи нзккггкл сердца". Од препуна срца уста говоре; гдје нема тога уста су нијема. Ако је пастир шест дана бринуо се само о свјетском, уочи седмога дана на срећу изабере текст, размисли и баци на хартију неколико бјежећих мисли, то ће ои залуд сањати о плодоносном сијању. Проповијед или барем њеиа главна идеја има бити узега из душе. Проповједник требл да стоји близу животу, на стражи свега што њиме тече, освјетл>ујући свјетлом хришћанства сваку промјену у њему. Св, Григорије Двојеслов распоређује проповједничке теме не по времеау године, него по карактеру и стању људи. И савремени пастир дужан је друкчије говорити простим ратарима, друкчије фабричним радиицима, друкчије гордој градској свјетини, друкчије богатим трговцима; друкчије биједаоме, друкчије болноме, друкчије ученоме.. . Пастир има бити спреман, да даде одговор онима који се колебају, не само у храму него и у школи, и на дому, и у пољу, и на улици, једном ријечи свуда, гдје се год укаже прилика (Преосв Евдокимђ „Вогослов. В &ст". 1903. г. Нолб.). Примјером у том случају има да му послужи сам Христос Спаситељ, Којега је сав живот био непрекидна проповијед. Свако мјесто у Палестини бијаше за Њега катедра и аудиториј. Њега је слушао народ на бреговима дивног галилејског језера, у витсаидској пустињи, на склоповима гора сјеверне Галилеје и др. Он је проповиједао у храму јерусалимском, у купељи силоамској, на бреговима Јордана, код бунара Јаковљевог, на улицама разних градова, у домовима богаташа и убогих, у јудејским синагогама. Он је прелазио из града у град учећи и обишао је не једанпут сву Палестину. И св. апостоли пролажаху васиону не књигом у рукама него проповиједајућ истину Христову. Савремени лажни поглед на проповијед као кабинетску работу, убија у корјену проповједништво, отима од њега животну снагу. Вавећи се питањем о потреби живе проповиједи за живот, често се туже на недостатак образовања наших пастира. Но проповијед није богословски трактат и заплетени задатак, — по томе пе може се овдје ни говорити о недостатку знања и образовања. Погледајте на проповједнике и учитеље разних секта; како је ништаво, непотпуно и оскудно