Istočnik

Бр. 7.

ИСТОЧНИК

Стр. 185

је Сит анђелу дошао, даде му анђео три зрнца од онога дрвета с кога је Адам окусио [Бит. III. 6], па због тога из раја истјеран [Бит. III. 28] био. Сит оожури оцу, али га не затече у животу — Адам је био већ и сахрањен. Та три зрнца носије Сиг на гробу очеву (на Голготи). Из та три зрнца изникоше три шибљике: кипарис, финик и кедар, које се у току времепа срасту у једно дебло. Када је Соломон хтио да подигне храм у Јерусалиму (I. Цар V., 5; П. Днев. 11, I) донесено је мноштво дрвенога материјала за градњу, (I. Цар. 1, 10) а између осталих је дрвета било и оно са гроба Адамова. Соломон је храм и довршио (I. Цар VI., 14; II Днев. V., 1), а ово дебло при градњи није било утрошено, него положено лежаше поред храма, на коме се уморени путници одмараху. А када је царнца савска дошла у Јерусалим (I. Цар. X., 1—10; Мт. ХП., 42; Лк. XI., 31) да види премудрога Соломона и да чује премудрост његову, угледавши положепо дрво нред храмом, рече: »На овом ће дрвету бити распет Бог, кад се јави као човјек«. Када то чује Соломон, закоиа то дрво у земљу крај бање Витезде. Доцније се то дрво по промислу Божијем нађе у самој бањи. (У овој би се бањи сваки болесник излијечио, који би први у њу иза тога ушао, када ју је једном у години апђео замутио [Јов. V., 4]). Кад је Христос на земљу дошао (Галаћ, IV., 4) и злостављен (Мт XXVI., 67- 68) на смрт на крсту осуђен (Мт. XXVII., 20) био, тада његови мучитељи изваде ово дрво из воде, начине крст од њега и метну га па леђа Осуђеноме (Јов. XIX., 17), да га на Голготу изнесе (гдје је дрво крста и изникло). да се отвори онај велики гроб, који су наши гријеси ископали, затворили и запечатили. Кад .је Христос на Голготи умро распет у средини између два разбојника, скинуо је Јосиф (Мт. XXVII., 54—60; Мрк. XV., 42—46; Лк. ХХГИ , 50—54) с Никодимом (Јов. XIX., 38—42) са крста тијело Христово и положио га у гроб. Јевреји су крст оборили и у земљу закопали. Готово три стотине година је било прошло, када осамдесетогодишња Јелена царица, мајка цара Константина 1 ) уз помоћ Макарија, епискоиа јерусалимскога нађе часни крст Христов године 326. на ономе мјесту, гдје се охоло уздизао храм са идолом Венериним, што га је подигао римски цар Адријан 2 ) Али још прије тога пред саму битку са Максенцијем 312. год. појави се цару Константину дивотан, сјајан крст на небу при заласку сунца са патписом : »Овијем ћеш побиједити«. Побједоносцев — по Евсевију, вели — да је сам цар Константин својим очима видио на супцу из сунчаних зрака састављен знак крста с натпиеом: »Овијем побјеђуј« (1п ћос ујпсе) 8 ). И заиста 27. октобра исте године побиједи цар Константин Максенција са крстом и силом његовом. Максенцијева војска била је нотучена, сам Максевције нашао је смрт у ријеци Тибру, и Рим је тада ирви пут отворио врата своја пред заставом, на којој ј.е било знамење крста. То је, по свој прилици, побудило царицу, да тражи крст Христов. Она, дошавгни у Јерусалим, привуди једнога Јудеја 4 ), који је знао *) Цетињска „Иросвјета и лист ва цркву и школу. Год 1005. стр. 192. 2 ) 1Мс1. Свеска IV., стр. 191. 8 ) Те ноћи јави се Константину у сну Исус Христос са истим знамењем, које је тога дана видио на небу, зановједив му, да сагради онакав исти знак као што је видио на небу, који ће му послужити у одбрану од непријател»а. Сутрадан нареди цар, да му се исти такав крст сагради од злата и драгога камења. (Историја ир?вославне цркве до деобе цркава, наиисао К. II Побје^оносцев С другог ноиуњ изд. превеЈ Дим. К. Милошввић, свештеник. Београд. 1894. сгр. 75 — 76). 4 ) По имену Јуда. Када је прона^ени крсг ноказао чудеса, Јуда је повјеровао у Христа и нослије је под именом Киријака био патријарх јерусалимски. Пострадао је за вјеру за Јулијана Аио • стате (361—Збо), Спаљен је послије многих мука на једном гвозденом суду ваједно са својом мајком Аном (в. БулгаковчЕ,; Настолвнад Книга. ХарБковЂ. 1900, Стр. 394).