Istočnik

Стр. 188

источник

Бр. 7.

— Тада бијах млад, — прича преосвештени Николај о свом првобитном раду у Јапану. Машта моја износила ми је пред очи множину слушалаца, који са свију страпа журе да чују ријеч Божију и да је и послушају чим се она у земљи јапаиској узгласи. Но колико бијаше моје разочараље, кад ступих на јапанско тло, и нађох грозну противност те лијепе слике. Тадашњи Јапанци гледали су на туђинце као па дивљу звјерад, а у хришћанству су назирали шкодљиву секту, којој само чаробпици и познати злочинци припадају. Кад сам то сазнао, морао сам своје покушаје, да се Јапанцима приближим, за боља времепа одгодити. А ради што бољег успјеха у том раду, ријеших се, да проучим систему будизма, синтоизма, хинеску филозофију и напошљетку повјесницу и дух јапанскога народа. Ове моје студије протегле се кроз осам годииа. Коликом је ревности преоствештени Николај поменуте своје студије обрађивао, можемо отуд закључити, што поједини учитељи пијесу могли непрекидни рад уз њега и с њим издржати, те да не дангуби, узео је повише учитеља, који су га без престанка наизмјенце настављали Кад је добро научио јапански језик, почео је да студира јапански живот и обичаје, улазио је у домове Јапанаца и стицао са Хакодаћанима познанства. Посјећивао је дворане, у којима су јапански приповједачи предавали, слушао је будпстичке проновједнике. Тим начипом успио је, да је како стару тако и нову књижевност јапанску у толикој мјери упознао, да су га сами Јапапци за стручњака на том пољу сматрали. Тек иза осмогодишњег мучног напрезања опазио је јеромопах Николај извјестан успјех својих ттроповиједи. Убједљива ријеч његова утјецала је на жреца синтоистичког храма, Савабе, те се исти Христу обратио. Овај успјех тим је значајнији, што је Савабе упливом својим на своје саплеменике посгао користан сарадник, управо десна рука Николају у мисијонарству. Други, који је хригпћапство примио, бијаше љечник Сакаи, пријатељ Савабе, а трећи љечник: Арано и још неки други Јапанци. Тако помало и иостепено положен је темељ православној цркви у Јапану. Православну цркву уредио је Николај позпатом својом енергијом помоћу искључиво јананских нових хришћана. Године 1869. вратио се у Петроград, да се заузме за оснивање православне мисије у Јапану. Молба његова, обзиром на његово увјеравање о успјеху, буде саслушана, но материјална помоћ бијаше врло скучена, једва 6000 рубаља годишње, ама човјеку као што је Николај, управо доста. Као старјешина новоосноване мисије, произведен за архимандрита, врати се 1871, у Јапан и искрца се у Токију. Ова престоница јапанска тада још иије била иноземцима сасвијем нриступачна, него само извјестан дио града. У таквој неприлици, патећи се дуже вријеме без куће и склоништа, напошљетку помоћу једног честитог Енглеза добије Николај бар сигуран конак и ноћиште, дочим је обдан ходао но граду и проучавао народ. Прошло је доста времена, док му иснаде за руком, да изнајми двије собице себи за стан и за мјесто, гдје ће проповиједати. Дуго је трајало, док је могао паћи 15 слушалаца, који сјеђаху на асури у једној соби, док им он из друге ријеч Божију проповиједаше. То је била, и таква је била прва нроповијед у Токију. Све је то било затајено од власти; но када се од слушалаца 12-оро обратило Христу и број нових хришћана поче да расте, политичка власт јапанска стаде нрогањати православне хришћане, те