Istočnik

Стр. 176

ИСТОЧНИК

Бр. 7.

њима милостив и благ, с друге га стране зову, да се ирема њиховим непријатељима покаже окрутним. 0 да лудих брбљаваца! Јер ако је према онима Бог окрутан, није јамачно ни према теби благ. А ако је наспрам тебе, према твојој нади милостив, како да падне у противНОСТ и своју МИЛОСТ у окрутност преобрати? (Наетавиће се.)

О иконоборцима. Гр. КузмановиЋ, парох — Тиса-Хиђош. (Свршетак). Тешко је продријети у тајне људске душе и изнаћи тачно праве узроке њезиним разноврсним манифестацијама и мотиве, који је на те покрећу. „Човјек човјеку тајна је највећа", вели ГБегуш. По готову то вриједи, кад је ријеч о испитивању мотива, који изазивају овај или онај вјерски покрет, кад је ријеч о томе да ли су ти мотиви вјерске или социјалне природе. Свакако да се једни од других не могу одвојити; једни иду на руку другима. Заједничко нам је да падамо и да се дижемо, да гријешимо и да се поправљамо, да клонемо и да се боримо. Ма колико тај пад дубок и гријех тај велик био, ипак има момената када се савјест наша пробуди и поставља своје строге захтјеве и законе, који као муња шибају и тежином олова на душу падају. И што је пад наш дубљи и гријех већи, тим она немилосрдније ремети душевви мир наш и тражи одмазде за учињене преступе. Како нам у таким моментима, — моментима душевног немира и кајања, годе поуке црквене и бзжанске ријечи Христове, као мед слатке и благе и топле као сунце пролетње!... И није се један само вјерни наш освртао овамо и онамо зарад помоћи у таковом расположењу и стању душевном, Ко га је у таком стању, у стању кајања и тражења бољега и пунијега живота прихватио, он му се с пуном вјером предао и за њим пошао. Тешко га је сада ишчупати. Читао је св. Писмо и ногрјешно га схватајући, управо неразумијевајући га, створио је сам себи идеал оиакав, какав му годи и треба у таком расположењу. Знано је да материјална пропаст повлачи за собом и све друге невоље. Болест, патње, тешка искушења посљедице су материјалне пропасти како појединца тако и читавог народа. А у тим невољама човјек се радо и Бога сјећа. Требало је зар да наш народ после распадања породичних задруга и у нагло промијењеним приликама, —