Istočnik

Стр. 200

источник

Бр. 8.

Омилије св. о. Григорија Ниског. на молитву Господњу. превео: Милан пл. МладеновиЂ, прав. срп. свештеник у Суботишту. (Наставак). Дли љубитељи спора имају против тога у приправности једну примједбу. Јер за оправдање своје окрутности позивају се на пророчке ријечи: на Давида, који жели, да грјешници пропадну *), желећи им стид и срамоту ; на Јеремију, који жели, да види, да се изврши казна Божја над његовнм непријатељима 2 ); на Осију, који молн, да непријатељима у дио падну: неплодно материно тијело и усануле материнске груди 3 ). И многа така мјеста, разбацана по св. Пнсму, износе, да докажу, да непријатељима не треба желити добра и да се мора Божје савршенство учинити ортаком њихова иемилосрђа. Но ми ћемо то, да би поставили сврху сујетним бесједама оних, који полазећи са таке примјене долазе до противних назора, код сваког од споменутих мјеста примјетити. Не да се доказати нн за једнога од оних, који су занста свети, који су св. Духом задахнути, чије су ријечи но наређењу Божјем за одушевљење потомства написане, да тежа за нечим, што је зло, него је сврха њихових бесједа поправак зла, које се у природи налази. Па као што онај, који се моли, да не буде болесника, просјака, не жели уништење људи, пего само искорјењивање болести и сиромаштва, тако и светитељи, кад желе, да нестане онога, што они по својој природи мрзе и не трпе, устају само на гријех, а не како то незналице мисле, на људе. Јер, кад Псалмопјевац вели, да нестане грнјешннка и неправедника са земље, то он жели, да гријех и неправда ишчезну са земље, да их више нема. Јер није човјек човјеку непријатељ, него покрет воље против зла долази у непријатељски положај према ономе, што је с природом у свези. Псалмопјевац жели да се зло одстранн, а човјек није ништа зло; јер како би зло било подобије добра ? Тако ти показује, молећи, својим непријатељима срамоту и стид, множину својих противника, који нападају на човјечји живот у савезу са невидљивим непријатељем. 0 тима се и св. ап. Павле јасније изражава кад каже, да се морамо борити с поглаварима и властима и с управитељем таме овога свијета, с духовима пакости испод неба 4 ) и да се морамо клонити замки паклених, које људима подмећу зле поводе за гријех, раздражење за гњев, магле за пожуде, предмет за мржњу, освету, надутост и сличне пороке. Пошто велики пророк види, да се то у ') Но. 9, 4; — Јеремија 10, 25; — 8 ) Осија 9, 14. — 4 ) Ефесц. 6, 12;