Istočnik

Стр. 292

источник

Вр. 12. и 13.

АЕ и Митрополит Дабро-босански. Број 1095 ех 1906. Окрутћница Пречасном свештенству и српско-православним црквеним општинама епархије Дабро-босанске. Између свију наших јавних установа, просветних и хуманитарних завода и друштава у Восни и Херцеговини, највећма и најдубље је ухватило корјена у свима слојевима народним наше омиљено друштво „Просвјега", основано у Сарајеву за потпомагање Срба ђака из Босне и Херцеговине, који уче у домаћим или у страним средњим и вишим заводима и стручним образовалиштима. Колико нам је до сада познато, друштво ово унапредило је и напутило у разна државна и приватна звања и занате толико наших синова, да нам свима број тај на радост и утјеху служити може, па већ с тога самог разлога могли смо стећи потпуно увјерење, да се ово друштво народу своме и свима пријатељима народног подмлатка и напретка потпуно одужило и све жртве у његову корист уложене сасвим оправдало. Успјех овај служи на част и дику не само оснивачима, добротворима и приложницима друштва, него и свима радницима и пријатељима његовим, а мило је и драго срцу Нашем, што у те раднике и пријатеље друштва уврстити можемо и наше родољубиво свештенство и учитељство. Нека је благословен труд, рад и прегнуће, пожртвованост и истинита патриотичност свештенства и учитељства, као и свијех чланова друштва, а тако и она свијест, која им је диктовала одлуке њихове, да се не само у друштво упишу и прилоге му свесрдно на располагање ставе, него да узнастоје, да му се прибави и угледан број чланова из самог простог народа, и да задатак тај сваком приликом унапређују и даље развијају, што нам најбоље свједоче сви досадашњи одборски извјештаји и његови јавни народу положени рачуни. Бодро бдијући на све што се у народу нашем збива, а узимајући у обзир и општенародне потребе, које сваким даном расту, опазили смо на жалост, да она скромна средства, која младом друштву нашем на расположењу стоје, не стоје никако у сразмјери са великим потребама нашим; а уједно смо примјетили, да се у пошљедње вријеме и народ наш у понеким мјестима слабије почео одазивати овом своме једином просвјетном друштву, које дјеци њиховој очи