Istočnik

Стр. 454

ИСТОЧНИК

Бр. 18.

жевни рад, Овдје се нреписивањем и сачувао литерарни рад св. браће. У ово доба пада и редакција словенске буквице-ћирилице, извршена од ученика св. браће епископа Климентија из Велице. Затим се сретамо с раздиобом литерарнога рада у Срба, па ту убраја и Кајкавце! А нослије ћемо видјети, гдје говори о Илирском покрету и о новијој хрватској лнтератури. Тако што не би требало да се ради, тим прије што је ово одређена књига за школу (в. П.). То се назива нелијепим именом. Према свему овом требало би промијенити и натпис књиге. I. Стара српска књижевност. 1. Од Немање до првих штампарија (VII. до XV. в). И овај одјељак се могао боље обрадити. Ваљда је било литерарнога рада и прије св. Саве. Могло се што рећи и о књижевним центрима, њиховој судбини и утицају на политички и литерарни живот у Срба, јер се иначе тешко даде тачно оцијенити литерарни рад св. Саве. Ови се продукти могу разумјети, кад их поредимо с тадањим грчким оригиналима и обрасцима У опису и карактерисању појединих радова је кратак, док је у приказивању биографских података разговорнији. Нигдје не спомену у приказу појединих дјела св. Саве, да ли су оригиналне радње или се св. Саво на грчке узоре угледао. Тако су површно обрађени и остали књижевни радовн овога периода. Све нам остаје нејасно и склоп и начин писања, а и све се то могло учинити, па да ипак књига не буде већа, те да би задаћу своју премашала Теодосијев »Живот св. Саве« стоји поутицајем и народних умотворина. Дјело архиепископа Данила врло слабо је окарактерисано, то, како и сам г. писац каже, врло знаменито дјело. Требало је истаћи, да су биографије владара сумарније обрађене од биографије српских архипастира. За што? Требало је што и о том рећи. Обрада ових споменика омогућује нас спознати тадашње мишљење и уметвовање, погледе на социјалне прилике, јер се разликују у многом чему од данашњега погледа на свијет. Онда је превлађивао аскетско богословскн правац, а највиднији заступник му је био Јован испосник из ман. Рила, Бугарињ Интересантно је и питање, да ли су се ови писци сјећали у својим снисима јада и невоље народне, као што је то без сумње чинила народна ноезија. Код Константина Костенскога очекивали бисмо коју више о тој школи> какав је правац имала и кад је престаиа. Требало је и оне правце окарактерисати начин писања, стил и да је ононашао грчке граматике, ради чега му и јест стил мутан и тешко разумвив. Овдје иза Константина Граматика требало је говорити и о биографији цара Уроша од патр. Паисија. Исцрпније је ваљало прозборити о законодавној радњи у старој српској државн а не остављати, да се говори о њој послије штампарија. Особито је овдје потребно познавање закоЕЈОдавне радње у Грка, па да се тачно може рад наших пређа оцијениги. Па згорега нз би било, даје г. писац протумачио правне називе: номокапон, синтагма и крмчаја. Могло се што рећи и о српској крмчији, која се ширила и међу Бугарима Румупима и Русима. Исто тако ваљало је рећи што и о судбини текста Душанова Законика у разним рукописима. Душанов Законик нам је од велике важпости за културну историју као и за развитак правних институција међу Србима. Ту се спомиње и Милутипова законодавна радња. Међу љетописе иде и хроника грофа Ђ. Бранковића, па ју је требало овдје споменути. 0 овој работи требало је што опширније рећи: о склону, о из-