Istočnik

Бр. 19.

асточник

Стр. 501

се пати и милостињу тражи. Предсједавајући митрополит дијецезан и сви чланови изразили су жељу, да они свештеници, који су рукоположени прије 1898. године кад је мировински фонд основан у будуће не чине великог гријеха према својој породици као што га учинише некоји од њихових умрлих другова, те да кад имаду прилику осигурају своју породицу, да им се у случају смрти не пате, не страдају и не подносе највећу невољу њихове супруге и дјеца и да не траже од другога милости и помоћи. На овој заједничкој сједници даље је закључено: да се свештеницима у случају потребе издају предујмови и то у износу од '/* њихове плате уз десетомјесечну отплату. — У начелу је одобрено да се сиромашним учитељима са срп. школа и свештеницима дају припомоћи и то максимално 100 К једанпут годишње из епарх. срестава у случају болести, кад љекарском свједоџбом докажу, да су болесни и да ради лијечења морају отићи у које љечилиште, одакле су по повратку дужни поднијети свједоџбу дотичних љекара из мјеста гдје су били на лијечењу, са којом ће имати доказати да су заиста на лијечењу били. У сврху потпомагања болесних учитеља и свештеника ријешено је да се у прорачун стави 500 круна годишње. — Перо Дрљача предложио је да се у епарх. прорачун унесе ставка од 5000 К, као потпора за школе, која ће се према потреби раздјељивати на оне школе, којима устреба потпора. Предлог је усвојен. При расправљању о штоларном приходу свештеничком закључено је, да се изабере нарочити одбор, који ће до прве заједпичке сједнице зготовити ревизију такса. У тај одбор од свјетовњака унишли су ови: Перо Дрљача из БосНовог, Станоје Јелић из Лијешћа, Перо Лукач из Ивањске, Ђорђо Малић из БосГрадишке, Шпиро 'Геофановић из Петровца и Стојан Бабић из Бање Луке; од свештеника ови: Петар Мванковић из Јошавке, Никола Прокопић из Бистрице Омашке, Душан Кецмановић из Бос Костајнице, Михаило Васић из Добоја, Алекса Јокановић редовни члан црквеног суда из Бање Луке и Марко Гаковић из Бос. Крупе. По предлогу члана Пере Дрљаче закључено је, да се изда наредба свештенству да се при вршењу разних свештенорадњи строго држи тарифа, којим је у заједничкој сједници априлској одређеио, колико за које чинодјојство имаде свештеник од парохијанина наплаћивати; на предлог истог члана закључено је, да се укине километража (наплаћивање за пратњу приликом саране мртваца) будући да народ против тога негодује. Дебата о школском надзорнику завршена је са тим да се имаде системизовати једно надзорничко мјесто за епархије: Бањалучко-бихаћку и Тузланску. Митрополит дијецезан овлашћен је да као предсједник ступи у преговор са предсједником епарх. савјета у Тузли ради споразума о заједничком школском надзорнику. Системизирано надзорничко мјесто било би скопчано са овим беривима: плата 2.400 К, стапарина 600 К, и паушала 600 К. — Избор двојице прота, за које је био расписан натјечај, и то за Бању Луку и Приједор, одгођен је на неизвјесно вријеме у интересу штедње, са чим је удовољено резолуцији, коју су свештеници дан раније донијели на својој скупштини, коју су одржали у Бањој Луци. — Закључено је да се укине због врло малог броја парохија протопрезвитерат Котор-Варошки а парохије укинутог протопрезвитерата да се припоје протопрезвитерату Бањалучком. Остављено је ужем епарх. савјету да учини сходно расположење да садашњи протопрезвитери и управитељи протопрезвитерата нрегледају рад и имовно стање