Istočnik

Бр. 21.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 567

Чим се одликују драме а чим прииовијетке ? Осталим литератима нећу да се бавим, којим је г. писац на жао учинио^ не оцртавши њихова или никако (н. пр. Св Ранковић) или разбацано а^врло површно (н. пр. Нушић, М. Глишић и др.Ј. Некима не зна ни правога имена већ само псевдонима (Селимир Трпковић), а неке убраја у српске писце, који то нијесу ни по иисању а још мање по осјећају (А. Г. Матош), па као да убраја и Кајкавце у Србе! И историја хрватске литературе, ма г. писац ово назвао и »Додатком« слабо ће кога моћи, а најмање Хрвате, задовољити. То је управо 2ег1л1с1 хрватске литературе. У циглих нешто више од 29 страница заједно с 14 доста великих слика појединих књижевника да се може бар приближно оцртати развој хрватске литературе од Илирскога Покрета па до данашњих дана! Ту је заступљена и знанствена радња! У тако уском оквиру није се могло ништа темељно рећи. Дај да се што каже и о језику! Језик је доста добар, али има по нешто што се ни гимназијалцу не би могло опростити. Тако читамо на више мјеста: у Винковцих, Добринцих, Карловцих и т. д. Оваким облицима нема мјеста у литерарном језику, ма се тако говорило не знам гдје. Тако исто чудновато је, да г. писац не зна кад треба употријебити »обоје«. Говорећи о св. Сави и оцу му Немањи (стр. 13) наставља »Њих двоје (!!!) онда намере и т. д. У транскрипцији личних имена није вазда конзеквентан: Јурај г Буро, па и транскрипција црквено-словенских ријечи могла би бити боља. Да завршимо о г. писцу! Г. пишчев потхват заслужује сваку хвалу, јер нам је потребна ручна књнга, у коју би свако радо завирио да се оријентује о појединим фазама развитка наше књиге. То нам треба као кора хљеба, и та се потреба осјећа све више из дана у дан. Кад ћемо већ добру књигу о овој ствари добити, можда је питање врло краткога времена. Тим би се требало да забаве наши одлични и признати естетичари и критичари. Наш млади университет са својим одличним снагама треба да даде иницијативу. Појединац то не може извршити. Најбољи је доказ ова књига. Г. писац је уложио огроман труд у сакупљању материјала, те се бар ово може похвалити и ако изазове на рад снремније силе, њсзина ће важност бити прилична у литератури литерарне историје. Читав рад носн на себи знак великога труда и воље, али више ништа. Израда је врло слаба, папир је онакав. на коме се штампају романи за грош. Има погрешака чак и на првом листу, те се морало исправљати! Али ни то није потпуно исправљено. Гдје је година штампања? Још је слабије са израдом слика. Њима није књнга добила ама баш ништа. Н. пр. Рањине, Зелића, Вука, Вујића, Магарашевића, Змаја, па онда оне, што су нресликане с карата Мале Библиотеке. Р е љ е в о. 1)г. Васо ЗрниЛ. Вођ но светом енанђељу. С руског допунио Милан Н. МилутиновиА , ђакон, кандидат богословља. Београд. Штампарија К. Наумовића 1906. Цена 2 динара. И опет једна књига у српском нреводу са мистичним натписом »с руског«Сироти аутори, шта су Богу згријешили, да им на рођеном дјелу имена ускраћују, а међутим истичу своје »допуне«. Колико је за осуду овакав начин кријумчарења у књижевности, толико се морамо чудити, како да се преводилац и допуњач