Istočnik

Стр. 166

И С Т 0 ч н и к

Бр. 11.

мисионарима спремио је кардинал Еолонић потребна упутства и систематски изређао им све погрешке и злоупотребе, које, с обзиром на канонско и догматичко учење римо-католичке цркве, владају у православној цркви и народу по Угарској и Ердељу. По једном делу Јакова Сирмонда он је навео до 40 такових погрешака гтравославне цркве, 1 ) међу којима набраја и то, што: „СошЗешпа! весипДаб е4 ^егНав уе1 икепогеа пирИаз, пе^ап1е§ 1П „1)18 е8§е ша1пшоп1ит (?); 2 ) што: »ИтогНа /гегг роззе згпе саи$а ас{ ИШит /« што: „Еггап! (ј[ша 8асег(1о1е8 еогит соттИ(;ип(; Јн^аинат", 3 ) А између десет нарочито изабраних погрешака православне цркве, што их је Колонић посебице спремио за своје мисионаре, које је са Истока довео, да их пошаље међу угарске Србе и ердељске Румуне, врло је важва за нас баш последња ■— десета тачка, у којој каже: „ код тих народа развод брака шако је зло уобичајен, да с дозволом еиискоиском може свака странка иоиовни брак склоиити; иа се за шо често и догађа — што и он сам лично знаде — да један човек по шри жене броји, којв су се међу шим за друге људе удале". 4 ) Ту је ето већ јасно истакнути, шта се има разумевати под полигамијом код православних народа у Аустро-Угарској, коју римокатоличке црквене власти пронађоше, а државне орихватише и најтежим казнама прогонише, скоро кроз цео осамнаести век. Бу, остали подаци расветлиће нам то питање још детаљније. (Насгаваће се).

') Бг. Шко1. ШПев, — 8утђо1ае аД Шав1:гапс1ат Ш8*ог1ат Есс1ез1ае Опеп(;аН8 1п ТепЧз согопае 8. 81ерћат, Оеп1роп1;е 1885. Уо1. I. р. 110—119, под општим нчсловом: „Вггогев е4 аћизаз вгаесогит бсМатаМсогит 11 и посебаим: „А. — Еггогит са1а1о§из, ^иет СагЈ. а Ко11отсћ 811)1 ех

„Јасоћо 81гтопДо сопДсхетЗит сигауИ; рго Ш18810пат8 т Нип^апа е<; ТгапзПуапЈа",

3 ) До оваковог закључка о учвњу православне цркве, а другом и трећем браку, дођоше римокатолици, нема сумње, на о?нову погрешног схватања епитемије, која се давала друго и треће брачнима, не само у средњем веку, него и почетком новога века (види на:пз старе пенитенциарне зборнике у 81агшаша кљ. VI. р. 143. и др.). 3 ) Овде се под „бигамијои" разуме други брак свештенства, иовле смрти прзе супруге. То је та т. зв. у римокатоличком црквеном праву „Мцапиа 8иссеа81та", па и „М^аппа уега" (види у Гросл. ор. сН. р. 95 тач, а). А позната је тамо још и т. зв. „1н§ат1а 1п1;егрге(;а1;1уа", којОм се означује случај, ако је свештенички кандидат оженио се удовицом, или девојком, која је од другога дефлорирана била, или је као ожењен човек наставид телесно опћење са женом својом, која је преЉ Убу учинила (СгГ088, — Н јх Д р. 95—86. тач. б), као и „1)1Ј;ат1а ашИиасНпапа", шго вначи да је свештеник нарушио завет о целибату тиме, шго је склопио брак или еамо обавио сори1а сатаНб (6г088, И ј Ш. р. 97 — 2.).

4 ) „Ма(птотогит <Н88о1и(10 ев(; ари(3 1р808 уаМе {гедиепз, диае 81 ва! соп8епИеп(;е е(;

„арго1)ап1;е Ер18Соро, НсНит ез(; сиШће(; раг(.1 аНи(1 1шге та(;итошит, Ка и! ипиз у!г ваертз 1гез

„питеге(; ихоген, диае аШв пирвегип!;; (;а1ев е§о ћ1с поУ1 (КШез, — 11)1(1. р. 120. — тач. 10.).