Istočnik, Jun 15, 1909, page 13

Стр. 168

ИСТОЧНИК

Бр. 11.

рука српскога народа уписивала добровољни дарак на темељ цркве, који је приличну своту достигао. За тим се тежачки народ забавио играњем и бацањем камена с рамена, а око три сата послије подне почео се разилазити својим кућама. У вече тога дана приредила је општина сијело односејо »забавно вече« у просторијама српске читаонице, на коме је »Сундечић« отпјевао двије пјесме, гдје је управо сјајан успјех и буру одобравања ножњео. И на сијелу је од улазница пала прилична свотица. — У понедјељак до 11 сати прије подне разишли су се гости са стране свак својој кући испраћени од гостољубивих Гламочана. Свако, ко је учествовао на овој свечаности, угодно и дуго ће се сјећати ове лијепе свечаности. К. 11. Преглед црквено-школсног и просвјетног ткивота, У нашој цркви. Чехрдесех-дневни параетос пок. мптропо.шту Григорију Жпвковићу. У недјељу 31. маја обављеп је у тузланској цркви послије св. литургије четрдесетдневни парастос благопочившем митрополиту Григорију. Контролни одбор свештеничко-удовичког иировинског фонда. У контролни одбор свештеничко-удовичког мировинског фонда за трогодишњу неријоду (1909.-1912.) изабрани су сходно § 24. и 25. мировинске Уредбе: Из епархаје дабро-босанске: Димитрије Јанковић, протопрезвитер и свештеник Гавро Гашић, редовни чланови сарајевског епарх. цркв. суда; из епархије херцеговачко-захумске: Васо Медан, парох у Чапљини, Лазар Поповић, парох у Горажду; из епархије тузланске: Коста Драмушић, парох у Д. Тузли и Владимир Пејовић, парох у Маглају; из епархије бањалучко-бихаћке: Коста Поповић, протопрезвитер и парох у Дервенти и Михаило Васић, парох у Добоју. Тесталенат покојног литрополита Живковића. Тестаменат, који је иза себе оставио покојни митрополит Григорије, налази се још код суда. У тестаменту није назначено, што и колико гдје оставља. Но то се налази у једном писму, које је покојник јогп 8. јаиуара 1908. године писао свом сину Николи свештенику у Меминској, и које је поред тестамента метнуто било, јер се бојао, да ће га шлајм загушити. Садржај тога писма поновио је покојник своме спну, кад је овај приликом његове болести дошао у Тузлу, а исто тако послије у Меминској. Тај дио писма гласи: Подај 1., цркви у Дубици 1000 (хиљаду) круна,да се сваке године у капели на гробљу на дан св Ђурђа или у слиједећу недјељу — чини парастос за покојне моје родитеље: Григорија и Јелену, који у том гробљу почивају, за мога брата Стевана и за мене. Интерес од те закладе нека се подијели сваке године овако: једна ( ] / 3 ) трећина цркви, једна (^/з) трећина свештенику, који ће приправити и кољиво а трећа ( Ј / 3 ) трећина нека се подијели овако: (V 8 ) трећина појцу-учитељу, (^/а) трећина црквењацима и ђацима (обученим у стихаре) а ( Ј / г ) трећина сиротињи. 2. Цркви у Карловцу, гдје сам 30 година скоро провео као свештеник и катихета и гдје желим, да ми и гроб буде, подај 1000 (хиљаду) круна, да се чини парастос за мене, (мајку твоју) и друге наше покојнике (које ћеш ти назначити)