Istočnik

Стр. 160

источник

Бр 11.

Као што видесмо, из приведених историјских података, наше црквене власти врло су строго пазиле на чистоту брачних веза у народу нашем; па су стога и настојале, да код државних власти израде санкцију својим одредбама и на тај начин присиле многе, који несу имали у себи довољно животне снаге, да се уздрже од раскидања законитих и склапања незаконитих брачних веза. — Ну, већ за НемањиНа, догађало се често пута, да су и сами владаоци наши, из личних прохтева, или из политичких и социјалних обзира, нарушавали законите брачне везе и склапали нове незаконите. Тако је на пр. Стеван Првовевчани отерао своју жену, ради прељубе, на врло драстичан начин; а краљ Милутин, отеравши своју прву жену, и ако се није с њом по црквеним законима развео, узео је прво једну, а за тим другу жену, и још к томе калуђерицу, па најпосле отеравши и ову конкубину ожени се, после смрти своје прве закоаитв жеае, ћзрком византијског цара Андроника — Симонидом. 1 ) Краљ Марко, познат у народним песмама под именом Краљевића Марка, отерао је од себе своју закониту жену Јелену — ћерку Хлапенову, те узео себи за жену Теодору — закониту жену некога Гргура, коју је после уступио Хлапену, кад је од њега узео натраг своју прву закониту жену. 2 ) Краљ босански Стеван Томаш Остојић прешао је, из политичких разлога, на римску вјеру и папа Евгеније IV. развео је његов брак са првом законитом женом, те му 28. јуна 1445. г. дозволио, да ступи у нови брак са Катарином, ћерком кнеза (херцега) Стевана Вукчића. 3 ) А херцега Стевана оставила је његова супруга Јелена и подигла се са најстаријим му сином против њега, због једне младе девојке, у коју се стари херцег загледао и код себе је као конкубину задржао.. . 4 ) Кад су пак Турци завладали земљама Валканскога Полуострва, почели су и они мешати се у брачне ствари нашега народа, те по каткад и силом нагонише патријархе, епископе и свештенике, да благослове и такове брачне везе, које су кроз незаконите учењу православне цркве, Тако је на пр. већ сам освајач Цариграда Мухамед II. позвао к себи цариградског васељенског патријарха Јоасафа I. (1466.—1469. г.) и наложио му, да неког Грка, који је имао закониту жену, незаконито

Ј ) В. у Расћппег-а IV. р, 270 -280. и др. цит. II. Срећковић, — Историја Српскога Народа, Београд 1888. II. р. 198—212.

2 ) У једном треФологиону из XIV. века у Хлудовљевој Библиотеци има овчј зааис: »Пикд к гим кнмгд од Пор-бчи, оу гм^ зокол1а Кллоупр^ц, кћ днк1 клгок^рнлго крдлга /Илр'кл, 1бгдл шдлд! 0одороу Гркгоурокоу жжоу Хлдпжоу, л оузг жжоу (кок> прккок^н'*лнноу блжоу Хлдп!" нокоу дкиур!«.

3 ) Тће1пег, — ^е1;ега Могит, 81ауог. МепсИоп. I. р. 388—9.

4 ) Беотвсиб Сћа1копс1у1а8, — 1)е гећик Тигсјсјз. Вбппае 1843. X. р. 540—541.