Istočnik

Бр. 17.

ИСТОЧНИК

Стр. 255

да је скоро исто таково стање било и у оном делу народа нашег, коме су преци већ више од 150 година пре тога из ропства турског изашли, те живели, као храбри граничари, под строгом управом војничких аустријских власти и бодрим оком римских мисионара. 1 ) Тако се у једном акту војничких власти, у бившем ђенералату вараждинском, од 1738. год., изрично тврди, да код српског народа у том крају доста снажно влада отмица (гар^из) и полигамија, јер народ нема врховпе црквене поглавице, пошто унијатског епископа марчанског не признаје и неће да му се покорава. 2 ) После овога не нађох скоро за пуна два деценија, у архивским списима, ни спомена о т. зв. бигамији и полигамији код нас. — А то је донекле и разумљиво: Наше црквене власти, којима је сада на чело дошао пећски патријарах Арсеније IV. Шакабента, добиле су за то време слободније руке и опет почеше вршити своја права при разводима брака, по позитивним канонским прописима православне цркве, или у смислу тих прописа, те разведенима допуштаху да ступе у нове законите бракове. А државне војничке власти, пошто им је испрва сва пажња концентрисана била на несретни рат с Турцима од 1737.—1739. г., а за тим на оне многе ратове у почетку владавине нове царице Марије Терезије, нису ни доспеле да свом силом наставе свој рад на остварењу сталне тежње римокатоличких мисионара за суживањем канонског права православне цркве у опште, а нарочито у брачним питањима. Али за то, чим се ратно врење мало стишало, подигоше се опет те власти, и ми се, скоро из године у годину, сретамо са новим одредбама тих власти против познате нам т. зв. бигамије и полигамије ме^у нашим прецима... ') То је дакле етнограФСка црта нашега народа која се ни данас не само није изгубила, него гата више као да јача и папредује, јер су бракоразводне тужбе данас, тако рвћи, поплавиде све духовне судове наше. — Управо је страшна слитса, коју нам пружају многобројна акга тих судова! 2 ) Види цреаис тога акта сачињеног од аудитора Колнери у М. II. А. К бр. 568 ех 1738. г. и упор у Летопису Матицо Српске књ СХХШ. р. 119. — У једном рукопиеном летопису мааастира Мгрче, који се сада налави у манастиру Депа виви, забележено је под год 1742. и ово: »Сп лкто шмала к & нл $ флри ндшои н Крлини 1к*т»ничкои год ^ЛДИД ккитк , ПОИ !ж! ^от ^ЛИГ^ П о Пр!/КН^:Л18 [ко(лтн зл0 /И& оеичлв Ш [като .иУ дрд"1»д1лкон8 Ст(ф(1нУ, гаКОЖЈ и зл ШК^јНЦН еило е жжитига, что НЈОГЛДКНО ГТЛЛИ1Л10 д »1 то 3<10 »Пр![(Ч(/ИО. СОнИ ж! нјјсот ^Ш! ПОКИНОКИТИ !!, ИО пј10тн (К!Л18 ТОлЛ 8 до/и& ТоКЛИЛ РлПЛАНј! И Л &к! »Ст^П.НнЉ 8 Д ! АИОКЦ!! Цр'кКН ПрОТИКн8 ж (НИТк8 (ОТКОрИШЛ. Кн^зг р !ч!ниогл [!лл Стлнко »Чоки]|Ћ, Којо Л1дргУшн'|' из Ширинлцл, ДлттлрЋ Рдпланђ н (тлрп! шоклцт, дкигошд Ерлн'; »8 с &ДОШ<1 ИД КОП^, 3 »1ПЛЗНЛИ НЛШ !ГЛ Е р /1 Т Л Г! Ш р Г 1 »1 Г!,|8 ШирИНЦ1И КОД СтОАНЛ В ^К .ИИрОКнћ Д, »И ЕОГЛ И ГОЛОГЛЛКЛ ПЛ КОНА гл /ШТнУлН, Н[ПОд' КОНА НОГ! ГК !ЗЛЛИ, 110 Л10ТОН лпћлкн ДО Д!А»ИОКЛЦЛ н8 /КИО КЛ1КЛИ И рДЗЛИЧНИ/ИИ ЕО!КИ ПрИнУдИЛИ, ТЛКОКИ К!ЗЗЛКОНН1И Ерлкт> Г0Ч1ТЛТИ . . . (Љтет. 4.)".