Istočnik

Бр. 20,

ИСТОЧНИК

Стр. 299

(11с. 40, 9). Колико има пријатеља, који су иам вјерни док смо сретни, а у часу песреће напуштају нас! Како је много пријатеља, за које вели син Сирахов: »бива пријатељем док је учасник при трпези, а не остаје таким у дан несреће твоје«, т. ј. пријатељ при трпези не љуби тебе већ твоје јело и ииће. Ако се испразни твоја кухиња, изгубиш и пријатеље. Лијепо вели српска пословица: »Неста блага, неста пријатеља«. Син Сирахов вели даље: »У имању твом биће ти он као и ти, и дрско ће се попашати према домаћима твојима«, т. ј он ће се понашати у кући твојој као господар; захтијеваће да га твоји домаћи служе, као тебе; »али ако ти будега понижен, он ће бити против тебе и сакриће се испред тебе«. (Сир. 6, 10, 11 и 12). У народу српском има много пословица о пријатељству; ево некојих: Пријатељ па језику. — Пријатељ као вук јагњету. — Пријатељи, док је пуних чинија. -— Пријатељи, док је пуних чаша. — И т. д. Но кад су искрени пријатељи тако ријетки, праведпост и наше добро изискује, да сваки од нас цијени пријатеље, прокушане вијерности. »Друг и брат велико је благо, тешко га је наћи. Тражи друга! Ако га нађеш, чувај га. Стари друг бољи је од два нова«. Премудри син Сирахов говори: »Пе одбацуј старога пријатеља (чија је вијерност доказана); нови се не може сравнити с њим, јер још није довољно прокушан. »Друг нови исто је што и вино ново; кад оно постане старијим, радије га пијеш«. (Сир. 9, 12 и 13). Премудри Соломон говори: Не осгављај прпјитеља својега ни при/атеља оца свдјега (Чриче 27, 10). Ровоам син Соломонов није се држао мудрога савјета очева, исказана у овој изреци. Старјешине, које су биле највећи очеви савјетници, савјетоваху сину његову, да буде попустљивији према поданицима. Ровоам је одбацио мудри тај савјет, и послушао је савјет својих вршњака, па је почео своју владу пријетњом према поданицима. Погпљедица тога била је та, да је од њега отпало 10 кољена израиљских, и он је остао царем само на два кољепа. Поучан је то примјер за младе људе, који често, по смрти очевој, гледају да си прибаве нових пријатеља а пријатеље очеве одбацују; не уважавајући, они лишавају себе плодова искуства и разборитости, а то не пролази за њих без казне. »Стјечи нове пријатеље, ал' не заборављај очеве!« — Поводом, да се прекине старо пријатељство, бивају често неспоразумци, који долазе обично од кривих гласова о невјерности старих пријатеља. Неправедно је и непаметно вјеровати тијем гласовима прије, него се дозпа права истина. Код сина Сирахова налазимо ми прекрасних упустава у томе погледу: »поразговори се с пријатељем својим (ако што зла чујега о њему); можда он није тога учинио; а ако је учинио, нека унапредак не чини. Питај пријатеља (ако му подмећу неугодни говор о теби); можда он није тога говорио; а ако јест, нека у будуће не говори. Поразговори се с пријатељем, јер често бива клевета Не вјеруј свакој ријечи! Многи се зарекне, али иерадо, и ко није погријегаио својим језиком? (Сир. 19, 13—17) Јога би горе постунио онај, који би охладнио према пријатељу због његових праведних примјетаба и укора. које говори у доброј намјери, и од добра срца. Треба због тога захвалити пријатељу, а не одбацити га. Само важни узроци могу оправдати раскидање пријатељства. На примјер, ако ти се пријатељ покаже вјероломан, или иенријатељем врлине и побожности хришНанске, у томе случају не само да нећеш погријешити, него ћеш шта вигпе учинити добро, ако прекинега друговање с њим. Прекинувши с њим пријатељске одношаје, избјећи ћеш опасност, да се не окужигп гадним примјером. Због честог дотицаја с људима, с којима и нисмо пријатељи, примамо од њих оно, што није добро; а од