Istočnik

Бр. 6.

ИСТОЧНИК

Стр. 85

„ш. хе. ни. м ; и напиши около васа слова, и литургисај ва нед(е)љу „прву поста, — по том оми и испи. Аште ти се не збудет, а ти паки „напиши на чрвење јаблцје и литургисај 3 суботи, а ва нед(е)љу „изјежд, (па) да видиш". Тако је ето у главном приказан цио садржај једне старе занимљиве књиге, која је служила нашим праоцима као забавна и поучаа лектира; али је ипак све то мало, да пружи праву слику цјелокупног њеног садржаја, који у детаљима има много тога, што је за науку не само занимљиво него и важно. Стога ова књига треба да^буде предмет пссебне студије, па би је ваљало, као и сва остала дјела ове врсте, у изворном тексту строго критички у цјелини отштампати; јер осим тога, што би се из њих упознали са разноврсним саставцама страних литература, који су код нас преведени или прерађени и радо читани. те знатно утјецали на умни и душевни развитак наших предака, — сазнали би уједно из њих и за извјесне чисте продукте нашега народног духа. Рад. М. ТрујиЛ. Сједињеше цркава пред савременим судом православног Истока. У еједници светог архијерејског Синода ваеељенске патријарншје цариградеке држаној 12. јула 1902. закључено је, да патријаршијај.изда синодалну окружницу и посланицу најблаженијим и најсветијим патријарсима у Александрији и у Јерусалиму, те својим светим у Христу еестрама, автокефалпим црквама на Кипру, у Руеији, Грчкој, Румунији, Орбији и Црној Гори. Поводом те посланице послужила је жеља цариградске патријаргпије да сазна мишљење поменутих автокефалних цркви у етвари најнодеснијег ријешења вавијек савременог и акутног питања 1) о могућности и начину сближења правосл. цркве и цркве римокатоличке и протестантске; 2) о одношају правосл. иркв. према тзв. старокатолицима и англиканцима, код којих се опажа жива жеља да се сједине с црквом православном и 3) о начину или немогућности измјене јулијанског, старог календара. Све су ово питања врло важна, која већ од давна многе умове занимају. И неспорно је велика заслуга мудрога првојерарха цариградског, светог патријарха Јоакима III., што је прикупио овопредметна, савремена писмена мишљења автокефалних цркви. Одговорн архијереја поменутих црквених области сакунљенн еу у Цариграду у једну књижицу од 80 страна и изишли су ва јавноет у званичном издању патријаршије. Зацијело ће нас занимати да еазнамо, шта мисле првојерарси о западном покрету за унију, те ћемо овдје у кратко изнијети садржај појединих у Цариграду ириспјелих одговора.