Istočnik

Бр. 10.

источник

Стр. 15б

као и спрам цијелог прејасног владарског дома хабсбуршког, даље изјавити нашу најсрдачнију поданичку благодарност Вашем Величанству за све досадашње премилостиве владарско очинске бриге око унапређења свих интереса наше свете српско-православне цркве, затим умолити најсмјерније Ваше Величанство и у будуће за најмилостивију владарску заштиту свих интереса наше цркве и нашег српско-православног свештенства, и најпослије дати тврдо увјерење, да ћемо настојати да све своје свештеничке дужности вршимо у народу своме у смислу и духу узвишене науке своје свете цркве, учећи свој народ свима хришћанским врлинама, нарочито пак сталној и непоколебивој поданичкој вјерпости и оданости своме узвишеном Владару — Вашем Величанству, — којему желећи од преблагог Творца још дуго година повољног здравља на срећу, радост и утјеху државног мезимчета Вашега Величанства — наше лијепе Босне и Херцеговине, — кличемо из дубине наших Вашем Величанству оданих срдаца: Живило Његово Величанство наш премилостиви Господар, цар и краљ Франц Јосиф IЊегово Величаиство је одговорило: „Примам са захвалношћу увјерење Ваше вјерности и привржености Мени и Моме дому те не сумњам да ће српско-православно свештенство настојати, да вјерно своме еванђелском позиву све учини, да захвати хригићански морал, слога и љубав прама ближњему чврст коријен у срцима Вашег народа и да ће тиме створити увјет, да успије Моје непрекидно очинско старање о заштити и корисном развитку Ваше цркве. — Нека Вас свемогући Вог, под чијом заштитом Ми сви стојимо, у овим Вашим подвизима благословн, а ја Вас увјеравам о Мојој непромјенљивој милости и благонаклоности". -— Његово Високопреосвештенство г. Митрополита Летицу питао је цар о величини његове епархије и да ли има много посла. Слично питање ставио је цар и г. митрополиту бањалучком Василију Поповићу, на што му је овај одговорио, да је његова епархија већа по броју душа него ли све три остале. На ово је примјетио г. митрополит Летица да би је требало раздијелити. Исто је љубазно ословио цар и тузланског г. митрополита Радонића. Сиједог архимандрита Венијамина Николиновића питао је цар, да ли је био у Јерусалиму, на што му је овај одговорио, да је био не само у Јерусалиму, него и у Цариграду, и да позна врло добро патријарха Јоакима Ш.1 јоги из онога доба кад је Његова Светост био ђакон при великој цар. цркви. Осим Високопреосвештене господе митрополита и сиједог архимандрита Венијамина ословило је Његово Величанство и све друге свештенике, који су стајали у првом реду. Истога дана послије 4 сахата по подне посјетило је Његово Величанство српско-православну саборну цркву. У црквеној порти дочекали су Његово Величанство заступници српско православне црквено-школске ошптине сарајевске, а на западним црквеним вратима Његово Високопреосвештенство г. митрополит Латица са архимандритом Венијамином, дванаесторицом свештеника и ђиконом, те су отпративши Његово Величанство до у царски сто, који је био за овај случај нарочито лијепо намјештен и украшен, отпочели у олтару молбан за цара. При богослужењу одговарало је на јектенија српско црквено-пјевачко друштво „Слога". Послије довршеног молбана поздравило је Његово Високопреосвештенство из архијерејског стола Његово Величанство овом значајном бесједом: Е. мгомокшђ грлдии ко н .!!л\ Го[подн(! Овај поздрав доликује у истину Вашем Величанству као владару, који у свим пословима и јавног и ириватног живота свога има вазда пред очима свога Господа и цара над царевима, који се одликује