Istočnik

Стр. 158

Бр. 10.

„Поједина јавна гласила ие ирестају доносити нотице о томе: како је већ спремљен пројекат законски о Укипућу духовних судова. На надлежном мјесту увјерили смо се да о укинућу духовних судова не може Оити пи ријечи. Мисао та можда и постоји код пенадлежних појединаца, који би са сокака хтјели да уводе реформе свуда на и у цркви, али падлежни фактори нити су мислили нити могу мислити о томе нитању тако површно и скроз погрешно. За сад се само мисли да црквени послови, па разумије се и духовни судови, који су досад потпадали под министарство просвјете, пријођу у надлежност министарства нравде. И о овоме предлогу још није саслушан Архијерејски Сабор. Како ће се Сабор однијети према њему и да ли ће наћи јаче гаранције за иравилније отправљање црквених послова у министарству правде, него што је то било до сада у министарству просвјете, то ћемо чути у најкраћем времену". Православна Црква у Црној Гори. Мнтрофан Бан наврншо је 6. априла о. г. двадесет и пет година, откако је митрополит Црне Горе. Митрополит Митрофан родио се у Грбњу у Боци 1^48. г. Закалуђерио се у манастиру Савини. 1869. прешао је у Црпу Гору. Ту га је као архимандрита морачког манастира затекло ратно доба 1876.—1878. За вријеме тога рата одликовао се архимандрит Митрофан и као јунак Иначе је стекао мпого заслуга за цркву и државу. Тиме је стекао митрополит Митрофан општу љубав и поштовање чему је доказ и свечана прослава његове двадесетпетогодишњице. Црква у Русији. У Русији не престају иикако да се баве питањем о увођењу новог календара. Већ је оштампан и пројекат В. М. Андријевског и разаслат члановима државног Савјета. Све потешкоће, које су црквеног карактера — иромјену насхалије и премјештање црквених празника и у опште измирење новога календара са канонима и духом православне цркве — обилазе састављачи пројекта. У главном они предлажу државном Савјету ово: 1. Увођење новог календара, који сједињава руско и западно европско рачунање времена; 2. Пријелаз се мора извршити што ирије и 3. да се при увођељу новог календара издају правила, која ће регулисати односе јуридичког карактера (рокове обавеза). Као примјер схеме, којом би се отклониле све потешкоће у томе погледу, приводе састављачи пројекга оаај: Почевши од јануара кроз цијелу годину 12. дан сваког мјесеца треба рачунати од 12. сахати ноћи до 12. с. даиа, а вријеме од 12 с. дана до 12 с. ноћи рачупати већ као 13. дан. Ако се тако скраћивање у новембру понови два пут, онда ће у децембру стари и нови календар бити изједначеп без икакових јуристичких потешкоћа.

КњиАевне оцјене и принази. Ннсцу кп.ижицг: „0 болестн н емртн" Г. Миковић писац горњ 1 књижицо нашао је за потребио, да одговори на ириказ мој о његовој књижицп у иродзчдљем броју Источника. На тај се његов одговор не би обазирао да није рекао неколико крупних неистина. Прво: када сам писао крнтику на његову кп.ижнцу писам и.мао па.мјеру никакве полемике, него сам је објекгивно приказао, јер књига пи.је врпједна толике галаме. А да сам зпао, да ће се о њој оволико писати, не бих заиста о њој проговорио ни једног слова.