Istočnik

Стр. 176

ИСТОЧНИК

Бр. 11. и 12.

Поздрав на жељезн. станици у Тузли од г. Стеве Жакуле професора и четовође. И гимнастичко друштво „Српски Соко" радује се, што Вас може, високодостојни господине најсрдачније поздравити, приликом Башег доласка у Тузлу, на упражњену архијерејску столицу. Ви сте високодостојни господине, већ нрије свога доласка указали част нашем друштву и уписали се за члана утемељача његова, и тиме сте га ставили у веома угодан положај, да Вас може поздравити срдачном добродошлицом, не само као свога будућег архипастира, него и као свога одлична члана и нријатеља. Знајући за стално, да у Вама види и у будућности свога благонаклоног заштитника, оно Вам кличе: Здраво! 0 Д Г 0 в о р Поштовани господине: Хвала Вам на срдачним ријечима којима ме поздрависте уиме својега друштва. Ја сам одмах, чим се у срнском народу појавила лијепа соколска мисао, био њезин велики пријатељ, а такав сам и сада. Изволите понијети са собом увјерење, дЛ ће ваша установа, поборник здравља и снаге народне, наћи у мени увијек искрена пријатеља и стална заштитника. Хвала Вам! * * * Поздрав пред црквом у Тузли од Олге рођ. Крагуљевић посвојче Спасојевић ученице IV. разр. осн. школе. Виеокодостојни господине! Уиме ученика и ученица Српске основне школе, а мојих другова и другарица поздрављам Вас, високодостојни господине ! Ми смо још мали да знамо цијенити значај овога дана по српски народ ових крајева наше миле домовине. Али сам учила и чула од наших наставника, да сте и Ви нашљедник светога Саве, првога српскога учитеља и просвјетитеља; па се надамо да ћете Ви, високодостојни господине, исто онако благосиљати и вољети малу Српчад, као што је волио св. Саво. У знак љубави мале Српчади примите високодостојни господине, ову мирисаву киту цвијећа, која невино одише као наша млада срца. Добро дошли !... Живио !!! 0 Д Г 0 в о р. На овај поздрав изјављена је благодарпост ученицима и ученицама и призван на њих благослов божји а мала говорница Олга добила је златни новац од 20 К као дар. * * * Поздрав у тузланској цркви од мјеснога пароха Константина Драмушића. Високодостојни господине! Нека је највећа благодарност Цару царева и његовом вјечном промислу, — по коме све постаје и бива, догађа се и постоји — и за овај свечапи долазак Ваш у овај свети обновљени, а још не посвећени храм, у који први у име Господње уђосте.