Istočnik

Стр. 211

иарији, а стаје само 40 х у нашем новцу. Потребу овог издања доказује околност, да је за мјесец дана продато 19000 примјерака. Свештеничке аировине. Народно Собрање у Софији скоро је донијело закон, по коме у будуће имају права на мировину и сви они свештеници који нијесу у парохијској служби. У мировину се рачунају и оне године које је дотичан свештеник као свјетовњак у учитељској служби провео. Православна црква у Далмацији. Прошле године 23. новембра дозволила је власт оснивање свештенског друштва под именом: »Удружење свјетовног свештенства православне далматинске истријске епархије«. У 2. броју »Гласника православне далматинске цркве од ове године штампана су правила тога удружења. Црква на Западу. Зашшљив иреддог једног ркат. свештеника у Чешкој. У „Ден"-у, који у Прагу излази, предложио је један свештепик ркат. вјере, да се 0. јула 1915., када ке се навршити 500 година од спаљења Јана Хуса, сазове религијозни конгрес. Овај састанак имао би бити у Косници; гдје је разасут пепео противника папског, Хуса. Свештеник тај разлаже свој предлог тијем, што ће се ове годане у Берлину одржати религијозни конгрес ради тога, да се расправи питање њемачке реформације. 11о његовом суду право би било, да се тим поводом и Чеси позабаве око савјесног проматрања свог вјерског живота. У Шпанији расправљаће се у државном сабору у скоро предлог, да се насељавање ркатоличких калуђерских редова у будуће забрани. То ће бити но жељи самога краља, који је у престолној бесједи својој, којом је сабор отворио, напоменуо, да у Шпанији и сувише редовника има. Нови бискуни Хрватски. Упражњену катедру Ј, Штросмајера у Ђакову, получио је др. Иван Крапац, у Сењ је дошао Роко Вучић, а у Задар др. Винко Пулишић.

Листови и нове књиге. „Ичелица" поучно забавни листић за старо и младо. — Излази сваког 15. у мјесецу. — Уређује и издаје Васа Витојевић раз учитељ у Сјеверину. Цијена 2 круне. Српска и општа повјест; — дјела знаменитих људи у Српству и другим народима; — слике из народног нам живота — путописи, из наших и других крајева; цртице из природних наука српске књижевности: и т. д. — то је по прилици поље, по коме » Пчелица « лијеће сабирајући по мирисаним цвјетићима књижевни мед за своје читање. Ово је једини лисш ове врсте у нашој књижевносши. Ко зна читиаши не би смио биши без њега. Сваки иријатељ сртхске књиге и просвјетие шреба да се на «>' и ретилиши и да га у народ ратири. Призпати наши родол 5 уби треба да претплате на овај лист по којег сиромашног ђака, момка, дјевојку, породицу или школу. Ко скупи 9 иредплатиика добија 10. бадава. Свако нека поради, да се лист у народу што већма рашири.