Istočnik

Стр. 222

ИСТОЧНИК

Бр. 14.

Ваше Ви сокопр еосв е ште н ств о! У првоме реду радујемо се искрено, да В. В. данас видимо у сједници као пресједника свога. II поводом тим молимо да и овом приликом благоизволите примити нашу најсрдачнију честитку и да будете увјерени о искреној радости чланова овога суда, што је доласком Вашим престала седисваканција као вријеме, које није повољпо по нормални ток и развитак цркве и црквених послова а особито молимо да будете увјерени о нашој велакој радости, што је Божији промисао баш В. В. одредио нама за архипастира и пресједника овога суда црквенога, јер и свештенство и сав српски народ полаже на Вас врло велике наде због лијепих врлина, којима је украшен сав пређашњи живот Ваш. Стога и данас и вазда кличемо и желимо да Бог поживи В. В. дуго и много година на славу Бога, корист цркве и понос свештепства и народа српскога. Живио! П. А сад дозволите Високопреосвештени господине, да Вам у кратким потезима најпонизније гшднесем извјештај о раду црквенога суда за вријеме седисваканције. Ваше Високопреосвештенство! Кад је 27. јануара 1909. г. блаженопокојни Митрополит Григорије Живковић оболио, добио је од Његове Светости цариградског Патријарха допуст од шест мјесеци. За вријеме допуста обвезао се Високопр. г. Митрополит сарајевски Евгеније, да ће пок. Митрополита заступати у дужностима, које само епископ може обавити. Остале пак послове црквени суд је вршио и то вазда и све са знањем, одобрењем и благословом покојника, А кад је 24. априла 1909. г. преселио се у вјечност пок. Митрополит Григорије, црквени суд је од тога дана па до 2. маја о. г. т. ј. до доласка, хиротоније, интронизације и иншталације В. В. — сам преузео вођење послова сходно прописима §§ 185., 199. и 200. Уредбе црквено-просвјетне управе. Но пошто је смрћу пок. Митрополита правно престала обвеза г. Митрополита Евгенија да га у тузланској епархији заступа. — црквени суд је, уз извјештај о смрти покојниковој, уједно замолио Његову Светост Патријарха цариградског, да у погледу дијељења брачних диспензација, освећења цркава, којих је било неколико у изгледу и у погледу рукоположења клирика, ■— сходно одредити благоизволи. Ајји на ту молбу до данас није приспио никакав одговор; ваљда због тога, што је молба и извјештај приспио у Цариград баш оних дана, кад се пр. г. тамо догодио државни преврат. У тој неприлици а поводом конкретних потреба црквени суд је брзојавно замолио а Његова Светост благоизвољела је дозволити да се смије служити св. литургија у школској дворани у Тузли и да маглајску цркву може освештати онај архијереј кога црквени суд позове и замоли. На темељу тога и аналогно томе, а особито због скупе и неподесне везе с Цариградом као и због преишости дотичних послова и потреба. на замолбе црквеног суда, високопр. г. Митрополит Евгеније Летица особно је осветити благоизволио осим маглајске још и драгаљевачку и тузланску цркву и подијелио је благослове ла су од јереја освећене цркве у Подгајевима и Гор. Слатини; док због малих оправки без нарочитог благослова, с одобрењем црквенога суда освећене су цркве у Толиси и Пурачићу.