Istočnik

Стр. 288

И С Т 0 ч н и к

Бр. 19.

Влагослови их благословом Својим, као што их данас ја у име Твоје благосиљам, да се прослави име Тк<>је и царство Твоје на вијеки вијекове! Благослов Божји да буде са овим светим домом и са свима вама, браћо, амин! Монизам и хришћанство. Поглавље из вјерске филозофије. (Наставак). До истога резултата долазимо, ако промотримо садржај окога закона, вели Арнолд. Садржај каже само то, да је свака ствар себи једнака (принцип истовјетности), или да једнаким узроцима има да одговарају вазда једнаке посљедице Арнолд закључује кратко: „Дух намеће иравила свога би&а појавама као закон". — Овдје имам додати неколико ријечи. Под називом „правила свога бића", мислим, треба узети „свога бића" не као генитив посвојни (<^епШуи8 р08не81Уи8) него по прилици као ген. објекта (^ен. оТзјесИ), јер мислим, каузални принцип није никако продукат (творевина, умотвор) људскога духа, него стоји изван и изнад људскога духа, коме се овај дух мора повиновати То потврђује живот и зеаност људска. Човјеков дух мисли само онда реално, стварно, ако слиједи овај аксиом при тргжењу оних истина, које стоје једна према другој у одношају као узрок и посљедица или обратно. Да је тај закон независан од духа, дакле није његов продукат, од њега створено правило за схватање појава у свијету, него само ишчитано из фактичности, је више него сигурно. Нпр. на^у се гдје забачене и зарасле у шуми рушевине какова града и сл. Дух нас одмах сјећа узрочне везе с оним свима, што се односи на ту рушевину, као што су нпр. старост, сгепен, култура онога народа, коме те рушевине припадају и т. д. Те узрочне везе и посљедице постојале су без обзира на наш душевни рад, као нпр. у становите врсте потреса, провале вулкана, свјетлости и тијела, од кога свјетлост потиче и т. д. Одатле се и види аксиоматичност каузалитета, те га и не треба доказивати, јер га је свјесно шта више и дијете, које је истом почело просуђивати ствари, питајући оца, мајку или кога му драго: одакле је ово, зашто ће нам, како се прави и т. д. Зашто и назива Паулее 1 ^ каузални закон аксиомом. Само ми се не свиђа додитак му „или пресумпција, учињена у сврху опћенога и једноставнога схватања свијета". Дух је човјечји харфа, на којој извађа виши дух хармоничне звуке закона узрочности, што може бити и неаосредно и посредно. У зад: ј, Катл УегћаНп188 гиг МеЈарћувЈк. б^п^аг! 1910. ра§. 32.