Istorija jednog francuskog seljaka

229

куда је пошао Бонапарта са најбољом и најодабранијом војском. Преко мора војска пређе на лађама. Кад тако дођу до мисирске обале, војска изађе на суво и пође даље, а лађе остану на обали. Но Инглези поседну наше лађе и све их спале. Код нас је било много укања и јаокања кад смо то чули, „Лепо ћемо ми е нашим Наполеоном“ — говорио је Шовељ — то су сад већ и други видели шта ће бити, али шта ћеш... Сваки има свога послаи није му до општих послова, Неко води трговину, неко удаје бер или жени сина, неко сеп сам жени, неко рани жену или крсти дете..... То и јесте невоља што људи слабо мисле о општим пословима већ се сваки брине за своју кожу, преће колена у свој пепео. ( тога људи и трпе оволике невоље, што сваки само о себи мисли, на своју страну тегли, а за опште ствари нико и не мукајетише. Кад би се људи чвршће држали један другог, кад би више један другом помагали, свима, би било боље.

Многи су овако мислили: „Шта могу учинити ја један! Бонапарта је јачи и лукавији од свију нас. Кад људи, који су паметнији и сигурнији од мене, лижу пете, шта ту могу ја да учиним % Да што почнем, удавиће ме као врапца.... И за кога да сам себи " метем замку на врат, да одвучем у несрећу целу породицу % Та мени би се баш они смејали, за које би ја главом платио. „Ето будале“, — рекли би ми „оће главом да пробије три вата дебео зид.“ Многи ту тако мислили, али су рђаво мислили. Изгубити главу за народну срећу никако није смешно. То је смешно само будалама, кад би сви скочили на ноге, Бонапарта би се завукао у мишију рупу... ..

Кад су чули Немци и Холанђани, да је Наполеон одвео најбољу војску у Мисир, они се онда опет

ИСТОРИЈА СЕЉАКА 15