Istorija jednog francuskog seljaka

235.

тек били почели да се уређујемо, па је требало још много да се ради и рашчишћа, а наше газде нису хтеле за то ништа да знају. Поцепали емо се, па смо и пропали. Људи, који су као Наполеон, који оће. само да завиличе народ, па дата гуле и терају, само то и намештају да се народ поцепа, а вад један пут то достигну, онда су они на коњу. Тако смо опет пропали због своје неслоге, али какву ти слогу, брате, и оћеш између наших Француских богаташа и наше тосподе2 Од куд може бити некакве љубави између раднога света, између сиротиње, која оће да живи од свога поштенога рада, и између каишара и господе, који само гледају како ће што боље огулиги свакога ко им падне шака. Да смо ми ово онда добро узели на ум, не би се онако жестоко ожегли, али ми смо мислили, ајде и наша су Француска господа и богаташи људи, да ако и они погледају један пут на сиротињу и познају да њих сиротиња на својим леђима, носи, па да онда с њом заједно раде. Тако смо ми рачунали, али смо се у рачуну грдно преварили. Издадоше нас, пезевенци, оставише народ и народну ствар, чим осетише да је њима топло. Но нека их, то ће нам утерати памет у главу.

Ја, браћо моја и децо моја, пишем ову књигу и казујем вам шта је било, те да видите шта смо ми учинили добро и паметно, па да то чините и ви, а да видите где смо погрешили, па да ви тако више не грешите. Ми смо старци наше већ проживили. Видели смо доста добра и зла, учинили смо доста добра народу, а доста смо и погрешака учинили, ноти. млади нараштају, треба да будеш и паметнији и_ срећнији од нас; а да то буде, треба да вам и ми стари кажемо оно што знамо, па давами то помогне-