Istorija jednog francuskog seljaka

36

душу своју, па и то би било мало, тако је то био јунак и ваљан човек.

То вам је био наше горе лист. Кад с њиме мало поразговараш чисто ти сване пред очима.

Баш некако у то доба пуче глас, да је у каси нестало пара.

„Нема пара!“ „Покрадене паре!“ Тако су се проносили гласови по целој земљи. Господа некако хтедоше то да забашуре. Веле: „већи су расходи од прихода, па мора да нема.“

„Па ми се, море, огулисмо плаћајући!“ дере се кум. „Кад се купи порез, онда не ће сељаку да опроете ни пребијену пару. Чини шта знаш, али порез мораш положити, па ма вречао, ма ти очи искакале, А ако немаш, прода ти и капу с главе, и у службу ће те отерати да оделужиш порез. Како коју годину све више и више узимају, а сељаци све горе и горе падају у сиротињу. Шта ће ово напослетку бити, бог свети зна. А гледај ти сад, у каси од један пут нема пара. Е..,е.., међер то неко из касе баш жестоко краде. Ваљало би пронаћи те лопове, па да им се заврне шија као врапцу. Сељак му, вала, баш знам, није отишо, да покраде касу. Сељак, кад да кмету порез, он никада за њега више и нечује, а камо ли да га види, а где би он могао да се прикучи до касе! 2 Она господа горе, то они онако лепо очисте касу. Еј ..., знамо ми сад. Прави лопови баш гор' међу господом живе, сви они заједно из дубокога чанкг кусају!... Сељак, ако украде мало дрва, јал где год напасе стоку у туђој ливади, или од великог јада и спротиње какву овцу смакне, па то ти је све. Нема ти ту да он заглиби руке у правитељствену касу, као што то господи иде од руке. Нема сељаку, мој