Istorija jednog francuskog seljaka

38

дања!... И тако се много и много говорило о томе недостатку пара у каси.

Наша радост за Некера није дуго трајала. Пронесе се тек једанпут глас, да су се царица, царев брат и пређашњи стари министри страшно оторчили на Некера. Сви су се наши били престравили, сви су ишчекивали неку несрећу, и несрећа брзо нам и дође....

Некако баш у петак прати ме кум у правитељствени магацин да купим соли. Стигнем ја у варош, тако око подне. Погледам: какво је сад ово чудо, боже 2 Иду војници по сокацима и свеу добоше лупају и у трубе свирају. Слушам, слушам, свуд трешти свирка, ка' да је, боже прости, највећи какав угодник. Идем ја па разгледам. Море народ се нешто разтужио, иду, болан, људи невесели, као да им је све по кући помрло. Дућани свуд позатварани. Овицири и господа шећу се па се све подмигују и кезе, све суљкају ногама. Баш им се на лицу види да се нешто поганија радује. Идем ја боже, и све мислим: „који им је ђаво сад ово овдег“ Купим соли, па се спремим да пођем, кад тек чујем где се код једнога ћепенка разговарају два трговца. „Сад већ што би би! Не надај се, вала, више никаквом добру. Кад је њега већ и цар отпустио, онда ти ту нема више измирења !“ Слушам ја, а сам тек мислим: „ама то јамачно они о Некеру говорег“ Заждим ти ја па полетим што пре у Барку, кад тамо, а кум и без мене све чуо. Долазили трговци па му све испричали.

„Не сме то бити!“ викао је кум. „А ко ће им сад допунити касуг Или ваљда оће опет да ми испаштамо туђе греове, да надокнађујемо њине лоповлукег Господа ће опет само да пију и да се веселе.