Istorija jednog francuskog seljaka

40

— „А знаш ли, оче Кристиворе, да су Некера обалили с местаг“ упита кум.

„Како да негзнам. Баш кад сам ја био код архиЈереја, дође ти њему, брате, читава алаванта свакоЈаке калуђерштине. То су долазили да му честитају што је Некер пао. А како да се и не радују трбушани ниједни, кад је Некер хтео и њих заједно с господом да дотера у ред, да удари и на њих перез2 А сад, кад он паде, сад ће опет све да буде као и реј = Отад КристиФор никако ни је стао, једнако је све одао из једнога ћошка у други, а обрве натмурио, мислиш сад ће му град из чела ударити. „Тако је, тако, брат Иване! Ето ти каки су наши архијереји, „свети људи“, погледај на њих, па се весели! Иди тражи од њих милости и заштите. Да ће ти, не бери бригу. Потужи се како су те чиновници ни крива ни дужна у по ноћи напали са жандарима, као разбојници, па ти испреметали по кући сваки кончић, све полупали и побаталили, потужи се на то архијереју и замоли га да то јави где треба. Шта велиш, да л' ће ти он потражити правде2! Оће, понадај се.

„Нема кад он да води бригу о нашим нуждама. Они се проводе, иду један другом у госте, а за нас, ко ти пита,“

„Ама шта је теби, оче Кристиворе, кажи ми, човече, све редом, видим да ти је нешто мука, но не знам шта је“, вели попи кум.

„Шта је, несрећа је, мој брат Иване. Дошли јуче они чиновници из ђумрука у наше село, па окупили Једног човека, као бајаги нашли код њега 2 оке соли, а веле није их купио код њих у ђумруку, но негде у другом месту. И здрава права човека одвукоше у