Istorija jednog francuskog seljaka

ИСТОРИЈА ЈЕДНОГА ФРАНЦУСКОГ ПОР

Вит а > Б К, те 7 И Бтоврад 8 СОКА СЕЈ ОМ]

Пе а 7

Депутирци из целе земље.

1789. год. наши сељаци и варошани подигли су се на господу. Многи су писали о овој нашој ствари. Писали су људи учевни, писали су по њински, учевно. Ја сам вам стари сељак, па ћу вам о свему причати онако просто, сељачки.

До 1789. год. нашој вароши Поалцбургу било је придодато пет села. Варошани и сељаци из два села, били су слободни, а у она друга три села сав је народ био робље. Да вам причам, браћо, прво и прво о вароши. Онда ти у вароши нигде није било калдрме; ноћу да избијеш очи, нигде нема вењера. На крововима није имало олука, а разбијена окна на прозорима стајала су излепљена артијом. Било је код нас и друмарине: преко пута препречена греда, па кад туда прођеш, ваљати платити и за леб, и за со, и за свако пиво и јестиво што га туда провезеш; па и за провоз дрва и аљина ваљало нам је плаћати. За сваку куповину, за сваку продају, па и кад какво насљедство добијеш, ударали су ти намете. И за продавање на панађурима и вашарима узимали су нам много. да вуну, за лан, за брашно — вала да вам кажем право — драли су нам ваше с леђа за све. Ударали су порезе и за сечење горе, и за пашу стоке, па чак и на разбоје. Колико да платимо суду, одређивали

1“