Istorija jednog francuskog seljaka

бирати којекакве усијане главе, те да вас осрамоте у скупштини пред нашим владатељем; те ће после господар помислити, да сте и ви сами бунтовници, и биће му, душе ми, до бога жао! не ће вам никад то моћи да опрости. Испашћете из његове милости, па вам после није вајде ни што сте живи, кад вас господар омрзне.“ Тако њима вели капетан.

Са кметом је био позван и кум, јер и њега су у селу чествовали, а капетан је хтео да најпре улови најотменије људе. Кад кум чу шта капетан говори, а он њему каже: „Господине и брате, и ако смо ми сељаци, ми знамо, шта смрди а шта мирише. Што сте ви ту нас дозвали, да нас ви учите кога ћемо бирати, као да сте ми ви један паметнији но ми свиг Нико не зна боље од нас шта нама треба, па кад је тако, ми ћемо изабрати и депутирца какав нама устреба. Ако __је то господарева воља, да најпре распише, да сваки бира за депутирца онога кога сам оће и за кога мисли да је добар, а после да потпушта своје чиновнике, да нам они заповедају и наређују кога ћемо изабрати; ако је то, велим, господарева воља, а ви, господине, лепо поздравите нашега господара, да ми не ћемо више да се играмо жмурке. Што нас онда пита, кад опет ради онако како он оћег Као да смо ми обесни, да остављамо наш посо, па да се ломимо и трошимо по вароши, а опет да се шаље у депутирце онај кога власт оће и који власт слуша, а не људи, које оће народ и који би за народ што год испословала! .. . Кад је тако, ето вам, па бирајте кога год оћете; ја и наше село нити ћемо бирати депутирце, нити оћемо да знамо за сву ту комендију.“ Тако кум очита капетану, па се онда окрене нашим сељацима, те им рекне, „ајдемо те, браћо, кући, шта