Istorija jednog francuskog seljaka

12

ћеме овдег Видите ли, да ова господа ес нама неку комендију проведе 2“

Кад ти то, мој брајко, чу капетан, он се нађе у небраном грожђу, али опет је мислио: дај ја да подвикнем овоме, па ће се он уплашити. Те ти он кума за раме, па му почне викати: „Тако ли ти умеш да грдиш нашега владатеља, а 2 (Већ наша господа ништа друго нису ни знала, но како ко њима подвикне, они се одма деру: пеовао си господара.) Е, чекај, научићу ја тебе памети, дотераћу те је где змија свеца слави, да ти покажем како се грде господар и чиновници. Ви сте људи чули, како је овај бунтовник псовао господара, ви ћете морати сведочити, а ја ћу њега сад узети на протокол.

Јао, мој брате! кад ти то чу кум, па кад ти се он развика: „Не ћеш, господине, куд си наумио, не — то ти Иван стоји добар да је већ крај твоме пашовању.“ Кум се у страшној љутини пљесну по грудима. Мислиш ти, не знамо ми ваше шеретлуке, мислиш ти, не знамо ми, како нам ти по закону не смеш наметати кога ћемо бирати у депутирце (а у закону је истина тако стајало, да ће се онај чиновник истерати из службе, који подговара људе да бирају депутирце које власт оће), мислиш ти, не знамо ми, колико сте ви људи тако упропастили, вичући на њих да су бунтовници: па велиш и е нама ћеш тако, и нас ћеш тако упропастити! Не бојимо се ми више ни ваших апеана, ни ваших батина. Ако ви имате апсане, имамо и ми подруме, а свака батина, господине, упамти, има два краја. Кретићеш ее ти од мене и левом и десном; за врат ћемо ми тебе, господине, па пред закон, да ти покажемо како се врши правда.“ Кум љутито отвори врата па изађе, а за њим изађу