Istorija srpskih železnica : 1850-1918

389

„Питање превоза на српским железницама прешставља једну специјалну шачку по којој се француска роба има шреширати на српским железницама, нарочишо у погледу шарифа, на исти начин као и роба најповлашћеније народности (члан 14).

„Можете увидети, господо, да према 24 члану уговора клаузула најповлашћеније народности не примењује олакшице које је Србија уступила Аустро-Угарској, по уговору од 6. маја 1881 године, у локалном пограничном саобраћају ових двеју држава. Ове олакшице, које се односе на царинске таксе, састоје се у повраћању половине утврђене таксе према аустро-српским тарифама које би се тицале извесне робе која се највише тражи (пак-папира, грубе израђевине од камена и бетона, земљаног посуђа, стакларије, гвожђа и челика).

„Као и Велика Британија, Грчка и Немачка, и ми смо пристали да не тражимо бенефиције овог нарочитог режима, али смо нарочито ограничили у постојећем стању све евентуалне последице овог непризнавања.

„Што се тиче других диспозиција које су уметнуте у додатку овога уговора а које се односе нарочито на успостављање узајамних односа међу народима, те су, у главном, израђене скоро текстуелно из оних уговора које смо подписали са другим државама (члан 1—4, 9, 12, 16-——21, 23 и 25). Што се тиче опште клаузуле 2-гог члана, примећујемо само то да је ту утврђено нарочито право за поданике обеју држава, које је подједнако за све без обзира на веру, расу и остало и ово је чак поновљено у члану 7. за сва права која се односе на куповину, својину или продају у ма ком погледу свих добара покретних и непокретних, која се налазе у уговорним државама.....

„Шести члан који третира један пропис који се налазини у француско— швајцарском уговору од 25 јуна 1869, и односи се на судске процедуре и члан 8 који је узајмљен из француско-аустријског уговора од 11 децембра 1866 који одређује примену Закона у погледу уређивања наслеђа покретности поданика двеју земаља.

„По 26 члану ми смо пристали, на тражење Српске владе, да се одрекнемо повластица капитулације које је берлински уговор дао Србији привремено а којих су се, Енглеска, Аустро-Угарска а нарочито Немачка, већ изрично одрекле у свему ономе што се односи на њихове поданике. Постављене већ у судском поступку и у муслиманском закону, капитулације су изгубиле своју важност и иду на то неминовно да се потпуно изгубе у земљама које су