Istorija srpskih železnica : 1850-1918

392

Напослетку, грађанском лицу је много теже доћи и до оних података и књига, које треба на прво место да тражи код војних институција.

Из наведених разлога, појавиле су се исте тешкоће, које нису дозволиле да се у овој књизи унесу бар необрађени подаци који би, како смо то казали у предговору, послужили корисно историчару, као основица за израђивање једне потпуне ратне историје српских железница.

Па ипак, и поред свега овога, покушаћемо да дамо бледу слику ове грађе, износећи један кратак преглед ратних догађаја који су се ређали у периоду ослободилачких ратова од 1912 до 1919 године, те да на тај начин, на првом месту, дамо могућност оним генерацијама, које нису учествовале у тим догађајима, да добију општи појам учествовања српских железница у ратовама, а друго да будућем историчару, припремимо, као једну врсту темеља за изграђивање те историје.

Пре него што пређемо на описивање тих догађаја, изнећемо овде укратко опште појмове о организацији ратне службе српских железница, базирајући се на оно мало података који су нам стајали на расположењу.

На првом месту треба констатовати да је Србија била једина земља, прошлога века, у којој су прве железнице биле саграђене искључиво, у чисто економскоме циљу, без икаквих политичких и стратегијских тенденција. И када је одмах, после неколико месеци, од предавања јавном саобраћају српских железница, наступио први бугарско-српски рат, 1885 године, управа експлоатације српских железница имала је много мука и незгода да извршава наређења војних власти и морала је да употреби много времена да изведе концетрацију трупа и пренос најнужнијег материјала, на источној граници Србије, где су се требале сукобити две војске.

Без икаквог плана, без икакве припреме, без икаквих правилника и одредаба, унапред припремљених, било од војних или цивилних власти, српске железнице су извршиле овај тешки задатак благодарећи једино пожртвованости и енергији свога особља, а нарочито особља српске народности. Напоменули смо раније, у одељку „Први саобраћај“, да је одмах, по огласу рата Бугарској, Министар војни наредио мобилизацију и издао наређења, да се има обуставити целокупни јаван саобраћај, и да се пруга Београд — Ниш са својим особљем имала ставити под команду Министра војног те да, са целокупним материјалом, послужи извршењу мобилизације и концетрације трупа, као и осталим ратним циљевима.