Istorija srpskih železnica : 1850-1918

ои 399

српске војске у борбама код Куманова, Призрена, Приштине, Велеса, Косова, Бакарног Гумна, Прилепа, Овчијег Поља и Битоља, имале се приписати пожртвовању српских железничара, који су свуда доспевали да васпоставе саобраћај и да га уредно воде па чак и на заузетим пругама, на територији дотадање Турске империје. Познате су све тешкоће, са којима су имали да се боре српски железничари у 1912. години, да би могли да изврше свој задатак и да стекну ту славу да их Краљ и Војвода Путник назову „четврта армија“ — И поред недостатака на прузи, користећи само. један једини колосек, и поред недостатака у вагонима, локомотивама, рампама и осталим потребама, успели су да одговоре савесно

Ратови 1912 и 1913 године. Један Српски машиновођа, да би

што пре стигао на дужност, на једну удаљену пругу, до које

није имао директне везе, за час је оправио један турски расходован аутомобил и ставио га у службу Србије.

својој дужности и да изврше правилно сва наређења која су била у врло тесној вези са напредовањем војничких операција.

Рат између Бугарске и Србије у 1913 години, у коме је без прекида настављена исполинска борба Српског народа, затекла је српске железничаре, истина доста изнурене, али спремне дану овом рату допринесу победи српске војске.

Стеченим искуством у овим ратовима, Министарство Војно, отпоче рационално да усавршава организацију војно-железничке службе, али убрзо дође и 1914. година, — велики светски рат, који прекиде ова спремања.