Istorija srpskih železnica : 1850-1918

398

гуће сарађивати и у експлоатацији линија за опште савезничке потребе. -

„Разуме се, да је последица такве организације било поседање свих већих и значајнијих железничких станица командантима не само из француске, већ и из енглеске, српске и грчке армије, а на двема-трима железничким станицама чак и Талијани и Руси имали су своје команданте, што је често доводило до врло великих тешкоћа у раду.

„Најзад, да поменем, да је и наша Дирекција Државних Железницама постојала у Солуну за све време нашег бављења ван Отаџбине, само са врло малим персоналом (свега око 50 лица) и још мањом надлежношћу, јер се бавила искључиво студијом питања будућег обнављања железничке службе у Србији по повратку, уз то је била као нека врста саветодавног органа Врховној Команди за нарочито стручне железничке послове.)

Ратови од 1912 до 1915 у Србији

Са оваквом организацијом војно железничке службе, у теорији и пракси, Србија је ушла у рат против Турске са својим савезницама: Бугарском и Грчком. Мобилизација и концетрација трупа, изведена је била са невероватном тачношћу, без икаквих несрећних случајева. Српске железнице и српски железничари вршили су дано-ноћно своју напорну службу и све заповести Врховне команде извршавали тачно и у реду. Чак шта више, имајући врло често да извршују многа наређења војних власти у позадини а у исто време и заповести Врховне команде, које су услед техничких немогућности биле готово неизводљиве српски, железничари су по свом здравом разуму и увиђавности извршавали и ове двогубе наредбе, као што напоменусмо често пута у пракси неизводљиве. Имајућинарасположење само главну артерију Београд—Ристовац, српски железничари су вршили у исто време и концетрацију трупа ипревоз коморе ипрофијанта и додавање муниције и евакуацију рањеника и заробљеника па и редован саобраћај, са тако невероватном брзином и тачношћу, да су готово у стопу пратили брзи напредак војске, те се с правом може тврдити да половина победа

1) Види: Светислав Милосављевић — Ђенералштабна служба у мирно доба — предавања на вишој школи Војне Академије. — 1927 Београд.

Драгомир Арнаутовић — Железнице у рату — чланци у „Саобраћајном прегледу“ — 1931 Београд.