Istorija srpskih železnica : 1850-1918

422

су се развијали у периоду од 1916—1918 године, у животу српске војске, који је тесно вазан са животом српских железница и железничара.

Напоменули смо да су на Солунском фронту два покушаја делимичне офанзиве на српском делу фронта у 1917 остали без резултата, јер савезничка војска на Солунском фронту није имала никакву бројну надмоћност ни у борачким ефектима ни у тешкој артиљерији, те да би имала могућности да бар на једном делу фронта изврши потребно груписање за пробој фронта добро организованог и брањеног од војске равне јачине.

Српска Врховна Команда, још на Конференцији у Паризу, марта 1916. године и доцније у више прилика износила је значај балканског фронта и велике резултате који би се постигли победом над бугарском и немачком војском на овоме фронту и пресецањем везе Берлин—Цариград, чиме би се Бугарска избацила из четворног Савеза и Турска изоловала, тражећи ради тога појачање Савезничке Војске са 4—6 дивизија и око 60 оруђа тешке артиљерије.

Српска Врховна Команда је у својим меморандумимаи преко свога делегата на Савезничким конференцијама, мартај1916. године, новембра 1916. и преко свога нарочитога изасланика новембра 1917. године стално тражила да се појача Солунски фронт и доказивала, да ће се Европски рат решити на томе фронту. Сва ти меморандуми завршавали су се овако:

Политички и војнички разлози то захтевају јер:

[). Победом над Бугарском биће пресечена комуникација Берлин—Цариград, Србија ће се обновити, а то ће бити од велике користи за Савезнике а од огромне штете у сваком погледу по централне силе. _

2). Победом над Бугарима Турска ће бити приморана да одмах закључи мир, што ће бити од користи за све Савезнике.

3). Сви досадашњи ратни догађаји доказали су да АустроУгарска представља слабу страну Централних сила. Пошто избацимо Бугарску и Турску из дејства, треба се бацити свом снагом противу Аустро-Угарске. Како њен јужни фронт није утврђен, она ће бити приморана да брзо моли за мир.

Зато је Солунски фронт најважнији и на њега треба положити озбиљну пажњу.

Међутим све прека наиве чињене од Српске Владеи Врховне команде у овом смислу остадоше без резултата. Српска Врховна команда и њена војска биле су принуђене да чекају боље прилике а дотле да и даље раде свим силама за општу победу.