Istorija srpskih železnica : 1850-1918

421

На овој линији саобраћало је 10 локомотива (Дековнлових и ·Пешотових) и око 50 вагона. Са овим парком превозило се од Вертекопа до Драманца, Костурјана и Суботскога свакодневно муниција, храна, разни ратни материјал и све остало што је користило П српско! армији. Доцније, августа месеца 1918 године, ова пруга је допуњена и уређена разним превентивним мерама, тако да је врло корисно послужила за офанзиву у 1918 години.

За потребу ! српске армије и неких делова француске војске, Српска железничка команда са особљем Српских железница, саградила је пругу Сакуљево (пруга Солун—Битољ) — Скочивир у дужини од 20 километара, а поред тога саграђен је и један крак од те пруге: Бач—Живоња Совичко Окно у дужини од 8'/, километара. Пруга је саграђена у децембру 1916 године. Експлоатацију ове пруге вршила је српска Војно-железничка инспекција. У 1917 години ова пруга од Сакуљева до Бача а доцније и до Палога, добила је још један колосек. Саобраћај на овој прузи су вршили српски железничари на опште задовољство, а нарочато у времену офанзиве.

Поред ових пруга пољских железница, које су подигли војни обвезници српске железничке команде, заједно са особљем Железничке Дирекције, постојале су још многе друге пруге пољских железница у укупној дужини од 870 километара, које су градили Французи и Енглези, а које су врло корисно послужиле Савезничким војскама.“)

Као што смо раније напоменули, српски железничари су на Солунском Фронту, делимично употребљавани, од стране Железничке Инспекције, за поједине службе на разним пругама чијом је експлоатацијом она управљала. Очекујући да отпочне офанзива, која је требала да пробије непријатељске линије на Солунском Фронту и да отвори пут ка Србији, Железничка Инспекција уз припомоћ осталог техничког особља припремала је потребно особље и сакупљала материјал, да одмах за војском предузме експлоатацију железничких пруга, које буду преузимане од непријатеља.

Како су железничари требали да иду одмах за војском, а један део њихов и са самим трупама, то је потребно, а сматрамо до ће послужити неоспорној допуни историјске грађе српских железница, ако овде изнесемо укратко, податке о догађајима који

5) Види: Свет. Милосављевић — Железнице колосека 60 ст. и њихова примена на Солунском Фронту 1916—1918 г. — „Ратник“ — 1923 г. Београд.